Naučnici misle da su konačno rešili misteriju naboranih prstiju u vodi i mnogo je značajnije nego što se mislilo

Nakon što su saznali da krvni sudovi uzrokuju smežuravanje prstiju u vodi, mladi čitaoci serijala Curious Kids portala The Conversation postavili su dodatna pitanja naučnicima: „Da li se nabori uvek formiraju na isti način?“ upitalo je jedno dete.

„A ja sam pomislio: nemam pojma!“, priseća se autor edukativnog teksta, biomedicinski inženjer Gaj Džerman sa Univerziteta Bingamton u Njujorku.

„Tako je i počelo ovo istraživanje – da bismo saznali.“

Džerman i njegova koleginica Rejčel Lejtn angažovali su troje volontera koji su potapali prste u vodu 30 minuta. Snimci su pokazali da se obrasci savijenih vrhova i udubljenja na njihovim smežuranim prstima uglavnom ponavljaju kada bi ih ponovo potopili – 24 sata kasnije.

Kada voda prodre kroz otvorene znojne kanale u kožu, ona postepeno smanjuje koncentraciju soli u spoljašnjem sloju kože. Nervna vlakna zatim obaveštavaju mozak o promeni stanja kože, a mozak pokreće automatsko sužavanje krvnih sudova, piše Science Alert.

Kada se ovi sićušni krvni sudovi u koži stisnu, oni povlače površinu kože sa sobom, što dovodi do smežuravanja nekada glatkih prstiju u grublju, naboranu teksturu.

„Krvni sudovi se ne pomeraju mnogo – pomalo se pomeraju, ali u odnosu na druge krvne sudove ostaju prilično statični“, objašnjava Džerman. „To znači da bi nabori trebalo da se formiraju na isti način – i mi smo dokazali da je to tačno.“

Ovo smežuravanje nije samo slučajni nusproizvod. Morfološke promene zapravo pružaju merljivu prednost u vlažnim uslovima: privremene brazde i ispupčenja na koži omogućavaju bolji hvat, olakšavajući hodanje ili držanje mokrih predmeta.

S obzirom na to da nam ove bore daju „superhvat“, čudno je što ih nemamo stalno. Iako naučnici još uvek ne znaju zašto, sumnjaju da bi trajna tekstura mogla da smanji osetljivost prstiju ili ih učini podložnijim povredama.

Prvobitno se mislilo da je za smežuravanje odgovorno oticanje kože, ali istraživanje iz 2016. pokazalo je da bi koža morala da natekne za najmanje 20 odsto da bi došlo do tog efekta. Pored toga, ranija istraživanja su otkrila da ljudi sa oštećenjem nerava ne doživljavaju smežuravanje prstiju, što je navelo naučnike na dalje ispitivanje ovog mehanizma.

„Čuli smo da se nabori ne pojavljuju kod ljudi koji imaju oštećenje medijalnog živca u prstima“, kaže Džerman. „Jedan od mojih studenata nam je rekao: ‘Imam oštećenje medijalnog živca u prstima.’ Testirali smo ga – ni traga od bora!“

Osim što zadovoljava dečju radoznalost, ovo saznanje može imati i forenzičku primenu. Na primer, razumevanje promene kože na prstima može pomoći u identifikaciji tela nakon dugotrajnog izlaganja vodi posle prirodnih katastrofa.

Tako sada uz otiske prstiju i skrivene linije koje svi imamo, možemo dodati i topologiju nabora kao jedan od doslednih obrazaca koji čine našu kožu.

Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu Journal of the Mechanical Behavior of Biomedical Materials.