Ovo je genije koji je rešio najteži matematički zadatak na svetu i osvojio milion, a onda je misteriozno nestao

Još davne 1904. godine francuski matematičar Anri Poenkare postavio je problem poznat kao Poenkareova hipoteza, koji se bavi dubokom strukturom trodimenzionalnih oblika. Teorema se odnosi na prostore koji izgledaju kao običan trodimenzionalni prostor, ali su konačni po obimu. Hipoteza je tvrdila da, ako takav prostor ima dodatno svojstvo da se svaka petlja u njemu može postepeno stegnuti do tačke, onda taj prostor mora biti trodimenzionalna sfera.

Problem je bio toliko složen da je stručnjacima u oblasti topologije bio potreban skoro ceo vek da ga dokažu. Nakon decenija pokušaja, ruski matematičar i geometar Grigorij Pereljman konačno je rešio problem u radu objavljenom 2002. godine. Tokom narednih godina, vodeći svetski matematičari radili su na proveri i potvrdili da je Pereljman zaista rešio ovu hipotezu.

Institut Klaj za matematiku u Kembridžu, Masačusets, 2010. godine dodelio mu je priznanje za rešenje i ponudio nagradu od milion dolara. Ali Pereljman nije bio zainteresovan i odbio je nagradu, koja je bila deo programa sa sedam novčanih nagrada namenjenih rešenju najtežih matematičkih problema na svetu.

Njegov razlog za odbijanje bio je neslaganje s odlukom Instituta Klaj da ne podeli nagradu sa Ričardom S. Hamiltonom, koji je razvio diferencijalnu jednačinu poznatu kao Ricijev tok, ključnu za rešenje problema.

Pereljman je smatrao da je Hamiltonov doprinos jednako važan i rekao da je "glavni razlog" za odbijanje nagrade njegovo "neslaganje s organizovanom matematičkom zajednicom":
"Ne sviđaju mi se njihove odluke, smatram ih nepravednim."

Četiri godine ranije, Pereljman je odbio i najprestižnije priznanje u matematici, Fildsovu medalju, uz izjavu:

"Nisam zainteresovan za novac ili slavu; ne želim da budem izložen kao životinja u zoološkom vrtu. Nisam heroj matematike. Nisam ni toliko uspešan; zbog toga ne želim da svi gledaju u mene."

Prema Sergeju Kisljakovu, direktoru Steklovljevog instituta za matematiku u Sankt Peterburgu, gde je Pereljman radio kao istraživač, ovaj matematički genije napustio je matematiku 2006. godine i od tada njegova zajednica ga nije videla.

"Prekinuo je svaki kontakt s matematičkom zajednicom i želeo je da nađe posao koji nije povezan s matematikom," rekao je Kisljakov. "Ne znam da li je u tome uspeo. Ima prilično neobične moralne principe. Snažno oseća i najmanje nepravedne stvari."