Ako bi vanzemaljci sutra stigli na Zemlju, naučnici misle da bi jeli ovo

Pre nego što pokušamo da odgovorimo na to pitanje, važno je naglasiti jednu stvar. Ne postoje naučni dokazi da su vanzemaljci ikada posetili Zemlju, niti postoji bilo kakva potvrđena informacija o tome kako bi izgledali ili čime bi se hranili. NASA navodi da nema podataka koji bi ukazivali da su neidentifikovani anomalni fenomeni povezani sa vanzemaljskom tehnologijom, dok je i američko Ministarstvo odbrane saopštilo da nije pronašlo proverljive dokaze o postojanju vanzemaljske aktivnosti.

Ipak, sama ideja života van Zemlje otvara zanimljiva pitanja iz biologije i astrobiologije.

Šta nam iskustvo astronauta govori o ishrani u svemiru?

U najširem smislu, jedina „vanzemaljska“ bića čije prehrambene navike zaista poznajemo jesu ljudi koji borave u svemiru. Astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici provode mesece daleko od Zemlje i njihovo iskustvo pokazuje da boravak van naše planete značajno utiče na način ishrane.

U uslovima mikrogravitacije menjaju se apetit, osećaj ukusa, potrošnja energije, stanje kostiju i mišića, pa čak i način na koji organizam koristi hranljive materije. To znači da čak i ljudi moraju da prilagode svoju ishranu kada napuste Zemlju.

Naravno, iz toga ne možemo zaključiti šta bi jela neka inteligentna vanzemaljska vrsta, ali možemo da postavimo određena naučna pitanja. Koliko je veliko to biće? Da li održava stalnu telesnu temperaturu? Da li diše kiseonik? Koliko mu je razvijen mozak? Kakva je gravitacija na planeti sa koje dolazi?

Odgovori na takva pitanja omogućavaju naučnicima da makar približno procene koliko energije bi jednom organizmu bilo potrebno za život.

Koliko kalorija bi trošio vanzemaljac?

U biologiji postoji poznato pravilo prema kojem se osnovna potrošnja energije povećava sa telesnom masom, ali ne proporcionalno.

Miš, na primer, troši mnogo energije u odnosu na svoju težinu, dok slon ukupno troši više energije, ali manje po kilogramu telesne mase.

Ako zamislimo toplokrvnog vanzemaljca čije telo funkcioniše slično kao telo sisara ili ptice, procene bi izgledale ovako:

• Biće teško oko 30 kilograma trebalo bi približno 900 kalorija dnevno samo za osnovne životne funkcije.
• Vanzemaljac težak 70 kilograma trošio bi oko 1.700 kalorija dnevno, što je slično prosečnom čoveku u mirovanju.
• Jedinka teška 150 kilograma mogla bi da zahteva više od 3.000 kalorija dnevno čak i bez značajnije fizičke aktivnosti.

Ove procene odnose se samo na procese neophodne za preživljavanje, poput disanja, održavanja telesne temperature, rada nervnog sistema i obnavljanja tkiva.

Kada bi takvo biće hodalo, trčalo, letelo ili putovalo velikim udaljenostima, potrebe za energijom bile bi znatno veće.

Kako bi izgledala ishrana različitih tipova vanzemaljaca?

Popularna kultura tokom decenija stvorila je nekoliko prepoznatljivih tipova vanzemaljaca.

Mali zeleni ili sivi vanzemaljac

Klasična predstava o mršavom biću sa velikom glavom i krupnim očima verovatno bi podrazumevala težinu između 25 i 40 kilograma.

Takav organizam bi u stanju mirovanja trošio između 800 i 1.100 kalorija dnevno.

Međutim, veliki mozak zahteva mnogo energije. Kod ljudi mozak troši oko petine ukupne energije organizma u mirovanju. Ako bi ovi vanzemaljci imali još razvijeniji mozak, morali bi da imaju veoma energetski bogatu ishranu ili izuzetno efikasan metabolizam.

Reptilski vanzemaljac

Ako bi zaista imao fiziologiju sličnu reptilima na Zemlji, takav organizam ne bi morao da troši mnogo energije na održavanje telesne temperature.

U tom slučaju biće teško 100 kilograma moglo bi da preživi sa manje hrane nego sisar iste mase.

Međutim, ukoliko je reč o inteligentnom, snažnom i aktivnom predatoru koji se kreće na dve noge, njegove energetske potrebe mogle bi da budu jednake ili čak veće od ljudskih.

Reptilski vanzemaljac težak oko 150 kilograma mogao bi da troši najmanje 3.000 kalorija dnevno u mirovanju.

Visoki humanoid

Najjednostavniji scenario bio bi humanoid težak između 80 i 100 kilograma.

Ako bi njegova biologija bila slična ljudskoj, bilo bi mu potrebno između 1.900 i 2.300 kalorija dnevno u mirovanju, dok bi tokom aktivnosti potrošnja mogla da dostigne između 2.500 i 4.000 kalorija.

Vanzemaljski robot

Postoji i mogućnost da inteligentna bića uopšte nisu biološka.

U tom slučaju „hrana“ ne bi podrazumevala proteine, masti i ugljene hidrate, već električnu energiju, toplotu, hemijsko gorivo ili čak nuklearne izvore energije.

Takvom organizmu ne bi bila potrebna testenina ili pirinač, već punjenje energetskih sistema.

Da li bi mogli da jedu zemaljsku hranu?

Čak i kada bi vanzemaljci bili zasnovani na ugljeniku i vodi poput života na Zemlji, to ne znači da bi mogli bez problema da jedu našu hranu.

Naša planeta obiluje vodom, šećerima, mastima, proteinima i mineralima, ali sadrži i brojne mikroorganizme, toksine i hemijske supstance koje bi za njih mogle biti opasne.

Proteini koje jedemo možda im ne bi koristili ako koriste drugačije aminokiseline. Naši ugljeni hidrati mogli bi biti potpuno beskorisni ukoliko njihov metabolizam funkcioniše drugačije.

Zanimljivo je da je upravo ovu ideju još 1898. godine istražio H. Dž. Vels u romanu „Rat svetova“. U toj priči Marsovce ne pobeđuju ljudi, već mikroorganizmi sa Zemlje protiv kojih nemaju prirodnu zaštitu.

Možda ih ne bi zanimala naša hrana

Astrobiolozi smatraju da su za život potrebni izvor energije, tečna sredina i odgovarajući hemijski elementi. Međutim, to ne znači da sva živa bića u svemiru imaju iste prehrambene potrebe.

Na Zemlji koala gotovo isključivo jede lišće eukaliptusa, dok krava ne može da vari travu bez pomoći mikroorganizama koji žive u njenom digestivnom sistemu.

Zbog toga je moguće da vanzemaljce ne bi zanimali naši obroci, već sirovine poput vode, azota, fosfora, gvožđa, soli, organskih jedinjenja ili mikrobne biomase.

Čak bi i popularna priča o otmicama stoke mogla da dobije drugačije objašnjenje. Umesto zle namere, takvo ponašanje moglo bi predstavljati prikupljanje uzoraka za proučavanje potencijalnih izvora hrane. Ipak, kravama to verovatno ne bi bilo naročito utešno.

Ako ikada stignu, biće nam potrebni i nutricionisti

Ova zanimljiva misaona vežba pokazuje da ishrana nije samo pitanje hrane, već složen sistem razmene energije između organizma i okoline.

Kada bismo jednog dana zaista uspostavili kontakt sa inteligentnim vanzemaljskim životom, pored diplomata, inženjera i lingvista bili bi nam potrebni i stručnjaci za ishranu.

Neko bi morao da utvrdi koje molekule ta bića mogu da koriste, koliko energije im je potrebno, koje supstance su za njih otrovne i kakve mikroorganizme nose sa sobom.

Drugim rečima, čovečanstvu bi možda jednog dana bili potrebni i prvi vanzemaljski nutricionisti.

A ako bi vanzemaljci zaista stigli na Zemlju, možda ne bi došli da osvoje planetu ili otkriju tajne svemira. Možda bi jednostavno tražili bolje izvore hrane.

Ipak, ako bi želeli da razumeju ljude, morali bi da nauče još jednu važnu lekciju: na Zemlji hrana nije samo gorivo za organizam. Ona je i način da ljudi provode vreme zajedno.