Šibari je mnogo više od fetiša.
Mali zatamnjen podrum jednog bara u centru Beograda, opijajuća orijentalna muzika i prigušena svetla uperena ka dvoje mladih koji komuniciraju na jedan neuobičajen način. Desetak ljudi u publici koji kao da su hipnotisani onim što se dešava ispred njih. Niko se ne pomera, atmosfera je jako intimna i sve podseća na scenu iz nekog erotskog filma.
To je bilo prvo što sam primetila kada sam nedavno otišla na šibari performans.
Na bini je stajala devojka u beloj haljini sa povezom preko očiju i konopcem isprepletanim oko tela. Pored nje je stajao momak koji je pomoću konopca upravljao njenim telom i kontrolisao njene udove. Sa svakim njegovim pokretom on ju je sve više onesposobljavao – prvo joj je zavezao ruke, zatim noge, da bi na kraju ona završila viseći sa plafona.
Dok sam to posmatrala, imala sam osećaj kao da sam u nekoj napetoj igrici u kojoj iz minuta u minut prelazim na sve teži i teži nivo.
Za one koji ne znaju, šibari je japanska umetnost vezivanja konopca – na japanskom “shibari” znači “vezati”. Vodi poreklo iz hojojutsua, japanske tradicije vezivanja zatvorenika, koja datira još iz 12. veka. Kasnije će ova tehnika prerasti u kinbaku, koji se naslanja na erotsko vezivanje i dosta je popularan u BDSM kulturi.
Oduvek mi se činilo da su sve te stvari i dalje veliki tabu kod nas, pa sam pitala Marka koji je držao performans kako on to doživljava.
“S obzirom na to da je Srbija konzervativna zemlja, potrebno je vreme da se ljudi otvore ka novim idejama i iskustvima. Svakako postoji velika zainteresovanost i to sam video po novom broju pratilaca koje sam dobio od kada sam došao ovde. Moram da napomenem da su 90 odsto novih pratilaca žene”, izjavio je on.
Mark dodaje i da je u toku performansa bio nervozan i da se plašio da će nešto krenuti po zlu, ali i da je s druge strane bio srećan jer je imao priliku da podeli svoju umetnost sa ljudima koji su istinski zainteresovani za to, pogotovo u Srbiji gde ovo nije česta pojava.
Moram priznati da sam očekivala više ljudi, cena karte je bila simbolična i to samo pokazuje da je šibari ovde i dalje underground i da možda i treba da ostane tu.
Sergej Pejić, jedini pravi šibari majstor kod nas, kaže da šibari postoje sve interesantniji kod domaće publike.
“Danas su ljudi mnogo otvoreniji po tom pitanju, mnogo slobodniji, naročito posle objavljivanja knjige „50 nijansi siva“ i možda još pokojeg filma, ali, da ne zvučim neskromno, mislim da sam tome ja prilično doprineo. Svojim znanjem sam nastupao na međunarodnim i domaćim festivalima. Svi ti nastupi koje sam imao su mnogo doprineli razvoju šibarija u Srbiji i njegovoj komercijalizaciji“, objašnjava on.
Otkrio je i da li misli da će komercijalizacija ove umetnosti dovesti do njene propasti.
“Komercijalizacija je dovela do toga da se time počnu baviti ljudi koji nemaju potrebno znanje. Šibari koliko god izgledao bezazleno, uopste nije. Ukoliko se pogrešno primenjuje, može dovesti do ozbiljnih povreda, tako da je tu potrebno prilično poznavanje anatomije tela i tehnike vezivanja. Nažalost, mnogi ljudi ne shvataju da bavljenje šibarijem dve, tri godine i gledanje nekoliko klipova na Jutjubu nije dovoljno da bi se mogli baviti time. Skoro sam video da je jedna devojka od dvadesetak godina počela da drži radionice, a činjenica da zna da veže pertle i dva čvora je ne čine kompetentnom, niti je čine dovoljno stručnom da bi nekome mogla biti instruktorka”, napominje Sergej.
Shvatila sam dok sam bila tamo je da šibari svako doživljava drugačije. Za neke je performans bio kao još jedna predstava u pozorištu, drugi su potajno iz ćoška zamišljali sebe u ulozi osobe koja vezuje ili je vezana, a treći su posmatrali tehničke stvari.
Iako šibari može biti jako erotičan i seksi, na performansu sam shvatila da ne mora biti tako. Dok sam gledala njih dvoje, uvidela sam da se više radi o povezanosti i poverenju i da je to mnogo više od igre koja uključuje bol i zadovoljstvo.
Mark je to opisao rečima – kao da odvedete nekoga na putovanje na kom nikada pre nije bio.
“Poslužiću se tuđim rečima za koje mislim da najbolje opisuju ono što šibari za mene predstavlja – šibari je jedan jako intenzivan oblik interakcije između partnera koji koriste konopac kao medijum“, kaže i dodaje da je uz pomoć konopca moguće preneti širok spektar senzacija.
Ovaj događaj je ostavio veliki utisak na mene. Ustanovila sam da je vezivanje jedno od najintimnijih iskustava koje možete doživeti sa nekim. Kroz način na koji vas neko vezuje možete upoznati njegove misli i razmeniti hiljadu emocija.
Devojka koja je bila vezana dva sata na performansu je nakon njega imala najlepši osmeh na licu. Kao da je osetila olakšanje što više ne mora da prolazi kroz strah, neizvesnost, uzbuđenje, ali s druge strane osetila je i zadovoljstvo jer je sve to iskusila. Mislim da je u tome cela poenta.
***
Bonus video: Licemerje društvenih mreža – seksualizacija dozvoljena, a umetnost cenzurišu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare