Ovo je zima koja je paralisala ceo Beograd i zaledila sve: Fotografije ledenog užasa koji se desio samo jednom u našoj istoriji

Ovo nije priča nekih od naših baka i deka, koji svoje dane provode u buci priča o globalnom zagrevanju, već deo iz knjige “Zapisi starog Beograđanina” Koste N. Hristića napisanoj još početkom 20. veka!

Dakle, te strašne zime “kakvih više nema” i o kojima on pripoveda odnose se na – sredinu 19. veka!

Godine 1865. u Beogradu je osvanuo januarski dan koji je doneo i “čudo od snega“!

“Ulicama se nije moglo proći, a krovovi su bili toliko pritisnuti snegom da je u svakoj kući, po naredbi policije, neko morao popeti se na krov i lopatom otuda bacati sneg; bez toga, mnoga bi se kuća srušila”

Ali ovo nije priča samo o snegu i hladnoći te jezive zime. Jer upravo je u tom danu kada je pao najveći sneg bio zakazan – dvorski bal!

Zvanicama je bio nepremostiv problem što u gradu nije bilo fijakera koji bi mogli da se unajme za prevoz. Samo nekolicina najbogatijih su imali svoje privatne fijakere, koji nisu bili dostupni za bilo kog drugog osim njima samima.

Pitanje prevoza do bala po ovakvom snegu glavna je tema čitavog pisanija. Čitav grad se uzbudio zbog tog pitanja, a ne samo oni koji su na bal pozvani.

Knez Mihailo je naredio da se glavni putevi ka dvoru uprte konjima. A to su bile deonice od dvora do Stambol kapije i od dvora do Manježa. Dakle, sneg nije očišćen, već su ga konji razgazili čak i grudima. Put na bal bio je, zapravo – prtina!

“Sjajan je to bal bio. Knez Mihailo dočekivao je svoje goste, stojeći nasred salona, u fraku sa ruskom lentom Belog Orla”, zanimljiv je opis slike onoga što se dešavalo u toplom okruženju dvora, tik iza ulica i puteva na kojima se muka mučila sa snegom.

A kakvi su bili gosti? Odela trgovaca evropska i turska, a žena srpska, sa “tepelucima, pušćulima, bajaderima i niskama bisera ili dukata”.

Ali, nećemo se u ovom tekstu toliko baviti atmosferom na dvoru, kao ni izgledom zavejanog grada. Sneg nam je privukao pažnju, a dolazi nam zima, možda duga i hladna, a nekad je, eto, bila još hladnija. I to ne govorimo o šezdesetim godinama prošlog 20. veka, već pretprošlog, 19. veka!

Priča o globalnom zagrevanju izgleda da je – večna tema.

(Kaldrma)