"Pravi muškarac će ti ponuditi sprat roditeljske kuće. Prihvati to": Reči jednog Srbina koje su izazvale haos i najstrašnije uvrede

Novi bračni život za mnoge znači svijanje novog gnezda, uživanje u svom novom stanu, sloboda bez cimera i roditelja, građenje sopstvene porodice.

Ali mnogi iz različitih razloga zapravo taj novi život počinju u porodičnom domu novopečenog supruga – sa njegovim roditeljima.

I kako se navodi u jednoj objavi na društvenoj mreži X, to je prosto jedna bajka kojoj treba da se raduje svaka mlada.

„Pravi muškarac će ti ponuditi sprat roditeljske kuće. Prihvati to. Kad ga opremite zajedno, imaćeš veliku pomoć u budućnosti od njegovih roditelja. Pričuvaće vam dete dok idete u kupovinu, svekrva će te na sabajle usrećiti skuvanom kafom, obilaziće te da vidi jesi li dobro. Uvek ti može predložiti šta da skuvaš za ručak kad ti se muž vrati s posla. Majke znaju najbolje šta im sin voli. Uvek ćeš imati podršku i savete. Živela bi kao princeza. I nije nužno da ulaz u kuću bude odvojen. Zar nije lepše da je zajednički. Uvek se možeš javiti da si došla kući posle posete svojim roditeljima i da si na bezbednom. Mislite o tome.“

I dok baka i deka servis može da bude vrlo dragocen za mlade roditelje, ipak takva ideja bračnog života za mnoge žene je zapravo čist košmar.

Od same pomisli da je svekrva na vratima sobe ujutru dok još nisi čestito otvorila oči mnogima se diže kosa na glavi.

Takođe, malo koja žena sebe vidi kao princezu dok joj svekrva svakodnevno savetuje šta njen sin voli da jede, pa detaljno daje uputstva za spremanje omiljenog jela.

A tek pomisao da se treba javiti svaki put kad se vratiš kući jer i da nećeš – zajednički ulaz...

Nije da život sa svekrom i svekrvom nema svojih prednosti – podrška je tu, ručak sporeman kad se mrtva umorna vratiš s posla, imaš kome da ostaviš dete kad god kreneš negde.

Ali život pokazuje da to lako može da bude mač sa dve oštrice. Ko u tom zajedničkom domu može da ti stalno garantuje onaj neprocenjiv osećaj slobode da si svoj na svome, da nikome ne polažeš račune ni za šta, da ti se niko ne meša u život non-stop, da jednostavno ne moraš nikoga da gledaš ako ti nije ni do čega tog dana, pa i da su najbolji ljudi na svetu i divni prema tebi.

„Gospode boze. Mene najviše usreći sabajle seks, ispijanje kafe sa mojim mužem, beba koja je prespavala celu noć. Svekrva da me usreći skuvanom kafom. Pa nismo se venčali za nju. Ona zna šta sin voli, a ja, šta ja volim da mi sin skuva?”

U suprotnom to sve može da izgleda ovako:

„Realnost: svekrva ti gleda kad si se probudila, kad si izašla, kad si se vratila, ko ti je došao u goste, kakva ti je kuća. Sin je najčešće beskičmenjak koji ne zna objasniti da ne živite na autobuskoj stanici i da ne mogu dolaziti kad im se prohte. Pravi muškarac se makne od mamine suknje i porodicu koju stvara ne vidi kao ekstenziju primarne porodice. Pravi muškarac zaradi da može svojoj ženi i deci da priušti sopstveni mir.”

Uostalom, evo šta kaže jedan muškarac na sve to:

„Ja to ne nudim i ako su moji roditelji napravili ogromnu kuću. Ja ne želim da živim sa njima. Još ista vrata. Druže, to nije pravi muškarac. Toga je strah da krene sam u život i pravda verovatno sebe...“

I drugi se slažu sa tim.

„Pravi muškarac se na vreme prvo odvoji od roditelja. Nije ni mamin, a ni tatin sin, već svoj na svome i sposoban za sve! Napravi sebi svoj dom (bio podstanar ili ne) i onda u svoja četiri zida može da živi kako hoće i sa kim hoće! A te pećinsko doba teme su za zatucan narod.”

Takođe, zanimljivo je videti i kako bi bilo da se situacija okrene.

“A što ne na sprat kod žene, pa da on pita tasta kako da cepa drva, kako se suši meso, tasta da ga posavetuje kako ne treba da ide nigde sa društvom nego da bude stalno kod kuće sa ženom...”

Na kraju izdvaja se i jedan komentar za koji kažu da je najracionalniji i koji je preduslov da zajednica opstane ako je to jedina opcija.

„Mladi parovi, ukoliko im finansijske mogućnosti dozvoljavaju naravno, treba da žive odvojeno i od njegovih i od njenih. Na taj način i njihov odnos će biti bolji, a i odnosi sa roditeljima daleko skladniji. Ukoliko pak nemaju mogućnosti za odvojeno gnezdo, onda na obe strane treba da budu emocionalno zrele, stabilne i osvešćene ličnosti koje poštuju granice.”