Zašto su tartufi toliko skupi

Jedan nemili događaj, ubistvo dvojice braće koje se nedavno desilo u okolini Sremske Mitrovice, podsetio nas je okrutan način na vrednost koju tartufi imaju na tržištu.Miša Relić, vlasnik beogradskog restorana Enso, za portal Nova.rs objašnjava zašto su tartufi tako posebni."Do njih je jako teško doći, pa ih neki ljudi sigurno jedu i zbog toga što je fensi jesti tartufe. Ja ih, s druge strane, obožavam zbog njihovog mirisa, oni daju vrlo specifičan miris svakom jelu i ne zovu ih tek tako crno zlato. Mi u našem restoranu najviše koristimo sveže tartufe, ali i ulje sa tartufima, fanatastičan je i puter, ali i sir sa ovim gljivama", priča Relić kako ih nabavljaju preko zvaničnih registrovanih dobavljača, kao i bilo koju drugu namirnicu.On otkriva i koliko ih gosti traže."U poslednje dve godine ih dosta traže. Ljudi žele da probaju nešto drugačije, posebno jer se o njima toliko priča", kaže Relić i dodaje da cena jela sa tartufima svakako jeste skuplja nego onih bez njih i da uglavnom zavisi od toga koliko se tartufa, recimo, izrenda preko određenog jela.Osim posebnog šmeka koji daju jelu, stara je priča da su tartufi prirodni afrodzijak, da pružaju vitalnost i da su sjajna hrana za mozak od koje smo oštroumniji. Ali, kako kaže naš sagovornik, do njih nije lako doći.

Ove gljive rastu ispod zemlje, i to samo u određenim područjima, u šumama Evrope i ponegde u Australiji i Oregonu, i razvijaju se jedino ako su u simbiozi s drvećem. Dok sazrevaju pod zemljom, ispuštaju mirise koje mogu da osete samo svinje i psi dresirani samo za tu namenu. I pošto se tako teško dolazi do njih, a i ne mogu veštački da se uzgajaju, tartufi su veoma cenjena namirnica u gastronomiji, pišu na sajtu Agromedia.Takođe, njihova specifična aroma veoma brzo ispari i zato je veoma bitno da tartuf što pre stigne od šume do trpeze. I to je još jedan razlog njihove visoke cene - pored toga što su retki, nepristupačni, zdravi i ukusni.

Postoji nekoliko stotina različitih vrsta tartufa, od kojih je svega desetak jestivo. Za njima se traga od davnina jer mogu da budu odličan izvor zarade, a jedna od najpoznatijih regija bogata tartufima je Istra u Hrvatskoj. Tamo pronalaze neverovatnih sedam do devet tona tartufa godišnje. Skoro trećina od toga su crni tartufi, a ostatak su beli tartufi, koji se mogu naći samo od septembra do decembra i stoga im je i cena veća - i do neverovatnih 5.000 evra po kilogramu. Najveći tartuf ikad nađen imao 1.310 grama i ušao je u Ginisovu knjigu rekorda.Tartufa ima i u Srbiji. Belih i crnih najviše ima oko reka Jasenice, Karaš, Lug i Bosut, zatim u okolini Obedske bare i Deliblatske peščare, ali i na Fruškoj gori, planinama Kosmaj, Rudnik, Oplenac i na Svrljiškim planinama. Kako tvrde mnogi, kvalitet, miris i ukus tartufa koji rastu kod nas ne može da se meri ni sa jednom drugom vrstom ovih gljiva u svetu.A sve je počelo kad je davne 1778 godine Fridrih Vilhelm fon Taube, savetnik carice Marije Terezije i putopisac, idući po Slavoniji i Sremu, naveo da u tadašnjim sremskim šumama “u trifama vlada obilje”, za koje nadalje kaže da “ni u čemu ne zaostaju za pije monteskim” (čuvena pokrajina u Italiji), pišu na sajtu Agroinfonet.

Više od jednog veka kasnije – 1896, zahvaljujući Kralju Milanu Obrenoviću koji je uvezao prve pse tartufare, otkriveno je u Srbiji i prvo nalazište tartufa u šumi između Kragujevca i Gornjeg Milanovca.I u narednim decenijama se u Srbiji tragalo, a danas se smatra da je naša zemlja pravi rudnik tartufa. Tako ovdašnji nalazi belog tartufa, najpoželjnije i najskuplje gljive, svrstavaju našu zemlju među izrazito malobrojne privilegovane prostore, pored Italije, Istre, južne Mađarske, gde je ova dragocena vrsta do sada pronađena. Nažalost, to ponekad znači da ljudi ne biraju sredstva kako će doći do ovog gastronomskog bisera.BONUS VIDEO:https://www.youtube.com/watch?v=lOZ4j-1evok***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram