Ako sami berete lekovito bilje, sušenje je prvi korak da biste ga očuvali za duže vreme, odnosno da biste od njega mogli da spremate čaj ili meleme. Ovo su neka pravila kako biste to uradili kako treba.
Prema pravilu, bilje ne bi trebalo da perete pre sušenja, a sušiti ga treba odmah nakon branja, jer stajanjem može izgubiti vredne aktivne tvari, pišu 24 sata.
Zelene delove biljke, listove i neke cvetove sušimo cele. Usitnite ih tek neposredno pri korištenja, odnosno pre nego što ćete ga umešati u čajnu mešavinu. Možete ga usitniti tako da bilje stavite u papirnu kesicu, pa ga rukama mrvite, ili režite osušene listove.
Pročitajte još:
Korenje ipak treba razrezati po dužini pre sušenja, da se lakše osuši. Pre upotrabe ih smrvite. I plodove kima, korijandera, komorača i drugih biljaka zdrobimo da bi se bolje ekstrahirale aktivne tvari.
Bilje se suši u hladu i na promaji, nikako ne na direktnom suncu. Naše bake su nekada lekovito bilje vešale na konopac i sušile iznad peći ili u potkrovlju. Ako izaberete taj način, stabljike bilja vežite konopcem i obesite naopako, ali ne pregusto kako bi između biljaka mogao kružiti vazduh.
Jednostavan način sušenja je i postavljanje čistog papira, na koji ćete rasporediti bilje i ostaviti ga da se suši. No, pripazite – ako je prostor prašnjav, zaštitite bilje prekrivajući ga papirom.
Manje količine suvog bilja možete spremiti u tegle s poklopcem, a veće u papirne kese, koje treba čuvati u drvenim ili limenim posudama.
Posude obavezno označite nalepnicom na kojoj je zapisan naziv biljke, datum i mesto sakupljanja. Imajte na umu da se neke biljke mogu koristiti u lekovitim pripravcima i po nekoliko godina, dok druge treba obnavljati svake godine.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar