Džordan Piterson kaže da je ovo glavni znak inteligencije

Dr Džordan Piterson, poznati je kanadski klinički psiholog i profesor, ali neki njegovi stavovi doneli su mu reputaciju kontroverznog. Ipak, sa onim što je istakao kao najizrazitiji znak inteligencije - mnogi će se složiti. Po njemu je to sposobnost da se pažljivo sluša i uči od drugih.

Peterson je proveo decenije posmatrajući ljudsko ponašanje, i često je primećivao da su najpametniji ljudi oni koji ostaju zainteresovani za život i pokazuju otvorenost za stavove drugih.

Njegovi pogledi na inteligenciju, doduše, odražavaju i mudrost drugih velikih mislilaca u različitim kulturama i vremenima. U istočnoj filozofiji, na primer, postoji stara kineska poslovica: "Mudar čovek sluša, a budala samo priča."

A Piterson tvrdi da je za inteligenciju potrebna hrabrost. Ne radi se o tome da budete najglasniji u prostoriji ili onaj koji ima sve odgovore. Umesto toga, to je hrabrost da budete dovoljno ranjivi da priznate svoja ograničenja i dovedete u pitanje svoja uverenja.

To se može videti kod onih retkih pojedinaca koji se ne plaše da postavljaju teška pitanja, čak i rizikujući da saznaju neprijatne istine o sebi ili svetu oko sebe. Oni cene istinu više od udobnosti, a ta žeđ za istinom ih vodi do mudrosti.

Inteligencija je "kako misliti", a ne "znati"

U današnjem društvu, lako je upasti u zamku "znati šta da mislim“ umesto da naučite "kako da razmišljate".

Tome nas je naučio obrazovni sistem koji se često fokusira na pitanja višestrukog izbora i standardizovane odgovore - od malih nogu nas nagrađuju što znamo prave odgovore, ali retko ohrabruju da razmišljamo svojom glavom i pronađemo sopstveni put do rešenja.

Piterson veruje da je ovaj pristup doveo do društva koje ceni pamćenje umesto razumevanja.

Ljudi odrastaju učeći činjenice, formule i brojeve, ali ne razumeju uvek kako to znanje primeniti na nove načine. Prema njegovom mišljenju, to može da potisne kreativnost i spreči generisanje novih ideja.

Ljudi imaju tendenciju da izbegavaju mentalni napor i jednostavno čekaju da im se predstave opcije. Nažalost, ta navika se brzo formira, a sposobnost da se smisli nešto novo i originalno atrofira.

Piterson nas podseća da je inteligencija više od pukog poznavanja činjenica. Radi se o radoznalosti, kritičkom razmišljanju i hrabrosti da se istraži nepoznata teritorija. Prema Pitersonu, "ako osoba zna ’kako da misli‘, onda će biti ispred ljudi koji znaju ’šta da misle‘.

On smatra da najpametniji ljudi nisu nužno oni koji imaju sve odgovore. To su oni koji umeju da postave prava pitanja, koji prihvataju nepoznato i koji su spremni da pronađu svoj put napred, piše Sensa.