Ovo je bio prizor za pamćenje.
Izašla sam u subotu prvi put posle dve godine, iako radim u nedelju. Ostala sam taman toliko da se izđuskam i vratim kući totalno okej. Ujutru sam ustala, ponosna na sebe što uopšte nisam mamurna, punih baterija za nove radne pobede. Smislila autfit, listala Tviter i krenula do toaleta. Sa očima zalepljenim za ekran telefona, onako bosonoga sam ugazila i baru i u sekundi mi je pao mrak na oči. Kupatilo je bilo poplavljeno.
Iz nekog razloga, curila mi je voda iz bojlera sa sve upaljenom lampicom – a struja je moj najveći strah. Ugasila sam bojler na prekidaču i počela da paničim.
Elem, kako sam zvala sve muškarce koje, ja mislim, poznajem u tom trenutku, rečeno mi je da ispustim vodu iz bojlera, zavrnem sve ventile i da ću biti okej za taj dan, jer je ipak nedelja i majstora ni na vidiku. Ispuštala sam vodu, neka crna prljavština mi se lepila za kosu i savršeno mi se stapala sa suzama. Uspela sam sve da zaustavim i otišla na posao.
Dan kasnije, stigao mi je novi bojler i pozvala sam majstora, jedinog u kog imam poverenja. U tom trenutku sam pomislila u sebi – osam godina sam u Beogradu i napokon sam našla pravog električara.
Često dolazi kod mene da menja stvari koje moj dečko ne ume, poput utičnice ili plafonjere, jer je kako i sam kaže ‘pravi Beograđanin’ (Beograđani, ne vređajte se, šalimo se). Majstor je poveo sina, jer već zna da od ovog mog nema mnogo leba i krenuo je sa svojom nervozom – zbog svega što je prethodni majstor uradio ‘kako ne treba’.
Mislim, zaista je tako.
Odlučila sam da prošetam psa da ne slušam veće muškaraca, u nadi da će to biti gotovo dok se ne vratim. Sat i po kasnije, još su tu.
Hodnik je u haosu jer – tri muškarca i naravno da je sav alat rasut, jedva da gde ima da se prođe i već sam uhvatila sebe kako psu iznova i iznova vičem: ‘Psa, ne diraj to’ i ‘psa, hajde na mesto’. Novih 60 minuta kasnije, shvatila sam da neće skoro.
Iz kupatila su do mene dopirale rečenice – ‘ko sve neće biti majstor, jer da je majstor biti lako, majstor bi bio svako’ i ‘kako je ovo ovako urađeno’. Čula sam i glas svog dečka koji se šali: ‘pa vi se svaki put nervirate kad dođete kod nas’, na šta je čovek odgovorio ‘pa vidiš li ti šta je on uradio, mogao je bojler na glavu da nam padne’.
Ono što me je posebno oduševilo jeste odnos oca i sina, gde nije bilo standardnog smaranja dodaj ovo, dodaj ono, niti mehaničkog rađenja da bi se to što pre završilo, nego ga usput obučava – a nadam se i onog mog mamlaza. Nije stvarno mamlaz, ali volim kako zvuči ta reč. Ja to iz milošte.
Međutim, moj se uzvrteo. Cigara jedna, cigara druga, a kako se ne puši u stanu, šaltao je iz kupatila i hodnika do terase na svakih 15 minuta. A, baš sam se nadala da će pokupiti neku foru, s obzirom na to da u našoj kući ja imam kutiju za alat.
Tri sata kasnije, čulo se glasno ‘bum’.
pročitajte još:
Svaka ćelija u mom telu se naježila. Šta je sad?
Krivi su zidovi, loše je urađena zgrada, bojler je pod nagibom i nešto je puklo.
Osetila sam nadu u svom dečku koji sedi na terasi – da nisam čula to bum – i onako se kao dete pravio da se ništa ne dešava. A, kako sam odrasla sa majstorom u kući, odlučila sam da nadgledanje prepustim njemu. Uz jedno moje ‘šta se to čulo’ ustao je i otišao da vidi. Čekao je tačno moju reakciju.
Uz mnogo naprezanja, svih samoglasnika koje su u jednom trenutku ispuštali kao hor bečkih dečaka – bojler je postavljen.
Provereno je da li radi i posle pivceta i čašicu razgovora, rastali smo se srećni. I veoma iscrpljeni.
Ostala mi je slika njihovih potiljaka kako izbezumljeno gledaju u mesto gde treba da dođe bojler i osećala sam se kao da gledam film o berzi, gde samo čekaju koje akcije će da skoče, a koje da padnu (ako to tako i funkcioniše). Opklade su na društvenim mrežama već pale i u inat svim ljudima koji su mislili da će pobediti bojler, pobedili su njih trojica.
Tri muškarca 1 – jedan bojler 0.
***
Bonus video: Najinteligentniji ljudi sveta
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare