Tri moguća objašnjenja za jezivi "deža vi" osećaj

Deža vi je osećaj koji nam ukazuje da se neka situacija već jednom desila, kaže klinička savetnica Lezli Elis za mbg. Termin na francuskom znači "već viđeno".U jednoj studiji iz 1992. deža vi se objašnjava kao "dissocijativni fenomen, koji se karakteriše kao subjektivno neprikladan utisak bliskosti sadašnjosti sa nedefinisanom prošlošću".To se može desiti kada vidite scenu koja vam izgleda poznato ili čujete prijatelja da kaže nešto, za šta se kunete da je već rekao ranije. Ono što čini deža vi iskustvo tako uznemirujućim je to što ljudi obično ne mogu tačno odrediti zašto im neka scena deluje poznato ili kada se prvobitno odigrala.

Kome se dešava deža vi?

Prema Lezli, deža vi se u životu desi većini ljudi. Smatra se da se ređe dešava kako starimo i izgleda da je usko povezano sa stresom i umorom.Fenomen je posebno čest među ljudima sa epilepsijom slepoočnog režnja i nekim drugim psihijatrijskim stanjima. Zanimljivo je da se osećaj, koji se često dešava neposredno pre napada, naziva "iktalni deža vi", a neka druga istraživanja su to povezala sa demencijom."Epilepsija slepoočnog režnja, migrene, anksioznost i disocijacija mogu biti povezani sa češćim i produženim deža vi iskustvima“, napominje Elis, dodajući:"Neurobiolozi sugerišu da se to može objasniti time što delovi našeg mozga nisu sinhronizovani, jer su uspeli da izazovu deža vi u laboratoriji stimulisanjem specifičnih kortikalnih struktura."

Šta ga izaziva?

Neurolozi su definisali slepoočni režanj kao jedino mesto u mozgu na kom se deža vi odvija, ali ga nisu označili kao glavnog krivca za iskustvo. Bilo je opsežnih istraživanja na ovu temu, ali razlog zbog kog nam se deža vi dešava će za sada ostati misterija.Ipak, jedna studija o deža viju iz 2010. identifikovala je tri potencijalna mehanizma koji bi to mogli da ga izazovu:

Podeljena percepcija

U scenariju podeljene percepcije, deža vi je uzrokovan „kratkim pogledom na objekat ili scenu neposredno pre potpuno svesnog pogleda“.Kada se to dogodi, vaša percepcija je „podeljena na dva dela i čini se da je sablasno duplirana“, objašnjavaju autori studije.

Implicitno pamćenje

Implicitno pamćenje uključuje prethodno iskustvo koje je neko zaista doživeo ranije, ali je scena „ duboko pohranjena, na tako nejasan način, da se samo osećaj poznatosti oživljava“.

Geštalt familijarnost

Konačno, geštalt familijarnost uključuje sadašnju scenu „koja u celosti, ali ne i u detaljima, blisko podseća na nešto što je ranije doživljeno“. To je obrnuto od implicitnog sećanja - umesto da jedan detalj scene deluje poznato,  cela scena deluje kao da se već desila.Iako i dalje ne znamo psihološke, patološke ili neurološke uzroke deža vija, postoje neke spiritualne teorije o tome zašto se taj fenomen dešava.Elis, koja je veoma upućena u svet snova i naše nesvesne procese, kaže da postoji mnogo spekulacija na temu toga da se deža vi u stvari odnosi na naše snove, reinkarnaciju i nesvesna sećanja.***Bonus video: Najinteligentniji ljudi sveta

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortinajinteligentnijiljudisvetads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTikTokPinterestInstagram