Toliko je zagađeno kod nas da su i Britanci zgađeni: "Gore nego u Pekingu. U centru grada miris uglja i roštilja"

Kada pomislimo na najzagađenije gradove na svetu, obično nam na pamet padaju Delhi ili Peking, ali novi podaci otkrivaju ozbiljne probleme sa zagađenjem vazduha u samom srcu Evrope.

Profesor Andre Prevo, sa Instituta Paul Šerer (PSI) u Švajcarskoj, objasnio je: „Zimi je zagađenje česticama na Balkanu najviše u Evropi. Nivoi čestičnog zagađenja često su viši nego u Pekingu, a nekih dana spadaju među najviše u svetu. Koncentracije sumpor-dioksida zimi mogu biti i više od 30 puta veće od onoga što je uobičajeno u zapadnoj Evropi.“

Procenjuje se da oko 3.300 ljudi godišnje prerano umre zbog izloženosti čestičnom zagađenju u Bosni i Hercegovini, piše britanski "Guardian".

Zagađenje u Sarajevu

Zagađenje vazduha u jednom gradu teško je sagledati merenjima na samo jednoj lokaciji. Zbog toga je tim Instituta PSI u posebno prilagođeni kombi ugradio najsavremenije senzore za merenje zagađenja vazduha, sa usisnim cevima na krovu, i tokom zime obilazio Sarajevo kružnim rutama. Svaki krug trajao je oko 90 minuta, a tim je dnevno prelazio i do šest takvih ruta.

Majkl Bauer iz PSI-ja rekao je: „Jedan od najtežih delova studije bio je provoditi toliko vremena u saobraćaju, vozeći se uskim ulicama uzbrdo i nizbrdo. Nekih večeri zapadni delovi grada bili su vidljivo prekriveni smogom. U stambenim naseljima jasno su se osećali mirisi dima od drveta i uglja, kao i mirisi roštilja, posebno ćevapa, u centru grada.“

Iako je tim analizirao samo deo mešavine čestičnog zagađenja, i ti nivoi su premašivali dnevne smernice Svetske zdravstvene organizacije čak 66 odsto vremena, a često su bili i više od osam puta iznad dozvoljenih vrednosti.

Najzagađenija područja bila su stambena naselja u kojima zagađenje vazduha dominantno potiče od kućnog grejanja, uključujući sagorevanje drveta, uglja i otpada, uz visoke koncentracije kancerogenih policikličnih aromatičnih ugljovodonika.

Studija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj iz 2023. godine preporučila je unapređenje termoizolacije u domaćinstvima, uvođenje centralnog grejanja i toplotnih pumpi, kao i kontrolu peći i informisanje javnosti. Identifikovano je devet prioritetnih zona u gradu u kojima su potrebne hitne mere.

Bauer je dodao: „Naši rezultati potvrđuju ta prioritetna područja. Postojeći planovi da se upotreba čvrstih goriva za grejanje u tim zonama smanji za 90 odsto do 2033. godine očajnički su potrebni. Čak i nakon toga, drugi izvori zagađenja i dalje će imati značajan uticaj i ne smeju se zanemariti.“

Probleme dodatno pogoršava i zastareo vozni park. Prosečna starost vozila u Sarajevu iznosi 19 godina, a 10 odsto vozila proizvedeno je pre uvođenja savremenih evropskih standarda izduvnih gasova. U Velikoj Britaniji je prosečna starost automobila 2024. godine bila 10 godina, dok su kombiji i kamioni u proseku stari između osam i devet godina.

U centru Sarajeva značajan deo čestičnog zagađenja potiče iz restorana. Bauer je rekao: „Kuvanje doprinosi nezanemarljivom delu zagađenja vazduha u centru grada, uglavnom zato što kućno grejanje ovde nema toliku ulogu.“

Prevo je dodao: „Miris roštilja u centru grada bio je neverovatan. Nekih dana osećaj je bio kao da ste u severnoj Indiji. Gotovo da možete da ga osetite u ustima.“

Zagađenje u Srbiji

Kvalitet vazduha u Srbiji predstavlja značajan ekološki i zdravstveni problem, sa višestrukim izvorima zagađenja i čestim prekoračenjima bezbednih nivoa čestica u vazduhu (PM2.5 i PM10) prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije. Prema analizama međunarodnih i domaćih mernih podataka, prosečne godišnje koncentracije PM2.5 čestica u Srbiji znatno premašuju preporučene granice, a cela populacija živi u oblastima sa koncentracijama iznad bezbednih nivoa.

Prema podacima real-time merenja i nezavisnih monitoring sistema, tokom januara 2026. godine među najzagađenijim mestima u Srbiji po prosečnim vrednostima PM2.5 čestica bile su sledeće lokacije: Zaječar, Leskovac, Arilje i Negotin, sa vrlo visokim indeksima kvaliteta vazduha označenim kao „ekstremno zagađeno“.

Takođe, relativno noviji izveštaji o kvalitetu vazduha pokazuju da u periodima sa nepovoljnim meteorološkim uslovima (naročito tokom zime uz temperaturne inverzije) vazduh u gradovima poput Tutina, Leskovca, Novog Pazara, Vranja i Kruševca dostiže veoma visoke nivoe zagađenja, što utiče na gotovo polovinu stanovništva Srbije.

Prethodna godišnja rangiranja ukazuju da su tokom 2023. najzagađeniji gradovi prema ukupnom broju dana sa prekoračenjima PM10 čestica bili Popovac i Novi Pazar, a visoke stope prekoračenja zabeležene su i u Valjevu, Užicu, Smederevu, Nišu i Kragujevcu, navodi "SerbianMonitor"

Dnevna merenja kvalita vazduha takođe identifikuju „veoma zagađene“ ili „izuzetno zagađene“ kategorije u gradovima kao što su Užice, Novi Pazar, Lazarevac, Niš, Šabac i Loznica, dok su i delovi Beograda, Obrenovca i Sremske Mitrovice često označeni kao zagađeni.

Glavni izvori zagađenja vazduha u Srbiji uključuju sagorevanje fosilnih goriva u energetskom sektoru (termoelektrane i industrijska postrojenja), individualna ložišta sa loženjem uglja i drva, saobraćaj (posebno vozila bez modernih filtera) i industrijske emisije iz postrojenja u urbanim i prigradskim područjima, piše "Stateofglobalair"

Ove činjenice ukazuju da je problem zagađenja vazduha u Srbiji strukturnog karaktera, zahteva kontinuirani monitoring i integrisane politike za smanjenje emisija i zaštitu javnog zdravlja.