"Navikli smo da se religija koristi kao malj kojim se udara po glavi": Teolog Milićević o Srbima koji insistiraju da studenti nose verska obeležja

Na društvenim mrežama povela se polemika oko toga da li je religijskim simbolima mesto na građanskom protestu.
Dok jedna strana podržava i navodi da su studenti zabranili obeležja koja imaju političku konotaciju ali dozvolili verska, drugi smatraju da će se ovakvi simboli iskoristiti za povezivanje protesta sa Rusijom i Vladimirom Putinom, piše "N1".

Teolog Vukašin Milićević kaže da ovakva reakcija ljudi nije iznenađujuća, a s obzirom na to kako su se religijski simboli decenijama ovde iskorišćavali – opravdana.

„Mi smo navikli, nažalost, da se kod nas religija koristi kao malj kojim se udara po glavi svako ko nam se ne sviđa. Međutim, čini mi se da su studenti svojim dosadašnjim postupanjem pokazali da oni simbole vraćaju na svoje mesto. Tako da i religijski simboli koje neki od njih nose, u onome što studenti rade zapravo dobijaju svoje pravo mesto“, ocenio je on.

Često se govori o tome da se od Crkve očekuje da postupa u skladu sa onim što piše u Jevanđelju, da svedoči da je hrišćanstvo, zapravo, religija ljubavi i slobode, naveo je on.

„Crkva to, nažalost, ne radi. Mislim da u rukama studenata ti hrišćanski simboli dobijaju svoje pravo značenje. Ako mene pitate, najbolja vest koju sam čuo poslednjih dana je da su studenti u Kragujevcu spremili doček svojim kolegama iz Novog Pazara, u skladu sa njihovom verom. Spremili su trpezu u skladu sa halal načelima. Oni vrlo dobro pokazuju šta misle o svojoj tradiciji i o tradiciji drugih građana Srbije“, istakao je Milićević.

U tome se, dodaje, pokazuje jedinstvo ove zemlje i ljudi u kojoj njoj žive.

„Besmislene deklaracije koje ovih dana donosi vlast su ništa u poređenju sa tim jedinstvom“, dodao je.

Sretenje pre 2000 godina i danas – nada se ispunila u liku deteta

U Srbiji se na Sretenje obeležavaju važni istorijski događaji, ali Sretenje Gospodnje je takođe verski praznik.
Milićević podseća na jevanđeljsku priču koja stoji iza njega.

„U njenom fokusu je lik starca Simeona, koji je praktično simbol čitavog Starog zaveta, i u njoj se postavlja pitanje smisla nadanja. Dakle, Simeon čitavog svog života čeka da vidi da li je nada sa kojom je živeo besmislena. I kada je već bio pri kraju, njemu se ispunjenje te nade otkrilo u liku jednog deteta. U tom smislu, mislim da je taj simbolički značaj Sretenja sasvim primeren za Srbiju danas. I nama se činilo da su naše nade besmislene, da nikada nećemo živeti u normalnoj zemlji i dostojanstveno se odnositi jedni prema drugima. Izgleda da se nama danas naše nade, kao i tom Simeonu pre više od 2000 godina, ispunjavaju upravo u liku našeg deteta“, zaključio je on.