"Od tog Izvora Poniženja uvek vode dva putića..."
Sve češće čujemo za prekinuti odnos, ljubavni, prijateljski, pa i porodični. I to ne kao „desilo se nešto“, ne kao „konačni raskid“, već kao „izbledeo je, ne čujemo se više, ne znam zašto“. Neki nastavljaju dalje pomireni s novonastalom situacijom, mnogi se lome oko toga šta su pogrešno uradili, a možda zapravo nisu ništa? Možda je ta situacija zapravo rezultat nesrećnih okolnosti koje su nas udaljile?
Psihijatar i psihoterapeut dr Vladimir Đurić je u svom nedavnom postu na Facebooku dao odgovor koji možda jeste surov, ali i ponudio rešenje. Njegov post vam prenosimo u celosti.
„Postoji samo jedan jedini razlog zašto nam se neko ne javlja, ne odgovara nam na poruke i izbegava svaku mogućnost da provede bilo kakvo vreme sa nama…
Odgovor je vrlo jednostavan i još više surov…
NEĆE NAS…
Eto tako…
I na to ima svo pravo ovog sveta…
Pročitajte još:
O ukusima je uvek bili suludo raspravljati se…
Od tog Izvora Poniženja uvek vode dva putića…
Jedan nizbrdo…lagan i logičan…a to je da legnemo negde i upadnemo u dubiozu da je život proklet…da nikada nećemo biti srećni…jer nas niko i nikada neće hteti…ili makar ovi koji se nama dopadaju…i da u tom samosažaljenju i lično odabranoj preferentnoj autodestrukciji…kojih makar ima hiljadu…sačekamo da prođe…mada češće prođe život…ili prođemo mi…
Drugi put vodi strmo uzbrdo…
I uvek je krivudav i težak…
Zahvaliti se na tome što nas neko neće…
Shvatiti to kao deo života…
Prosto je…
Nije Kosmos Đurićocentričan…
Naprotiv…
Mi smo samo Prah sa Dušom…koja voli da se raduje…
I da se onda posvetimo jednom jedinom načinu koji zaista leči ranjenu dušu…
A to je masivan rad na svim poljima koje su nama važne…kako bi stekli ili unapredili postojeće resurse…postali Bolja Prilika…i stvorili sebi alternative…koje će nas povesti do još većih uspeha…i još veće sreće…
Volim onu o zatvorenim vratima i Otškrinutim Prozorima…
A još više onu sa interneta…“ako ću već da patim patiću zbog nekog Breda Pita…a ne zbog tebe Milorade iz Borče…“
Najlakše će nam biti ako shvatimo da postoji zaista samo jedna osoba koja nas može učiniti iskonski srećnim…
A to smo mi sami…
Sve ostalo je plakanje što nam sudbina nije dala ono što smo zamislili…
A to je već sasvim detinja stvar…
Uspešni…ostvareni i srećni ljudi se uvek dešavaju sudbini…
A ne obrnuto…
Stoga…
Glavu gore…
Hvala vam dame i gospodo što nas nećete…
Vidimo se za par godina…
Joj…koliko će vam samo tada biti teško…
Ali ništa zato…
Nije to nikakav smak sveta…
Važiće ovaj tekst i tada…
Kao što oduvek i važi…“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare