Srbin koji je uzeo bogatstvo od Marvela: Imam plan za Srbiju

Vest da je univerzitet Karnegi Melon tužio i dobio kompaniju Marvel odjeknula je u Srbiji, najviše zbog neverovatne odštete od 750 miliona dolara. Prof. Aleksandar Kavčić za portal Nova.rs priča kako se sve zapravo odigralo."Taj univerzitet vrlo predano štiti autorska prava svojih studenata i profesora, mada nije lako odlučiti se za parnicu protiv multinacionalne kompanije. Ishod je mnogo češće poraz nego pobeda upravo zato što kompanije imaju mnogo više resursa od jednog univerziteta", priča prof. Kavčić, inženjer i naučnik.

Najbolje godine dao sam na borbu s Marvelom

Kako kaže, glasine da Marvel krade njihovu tehnologiju su počele da stižu još 2003. godine, ali glasine nikada nisu dovoljne za pokretanje parnice."Prvi konkretan dokaz našao sam tek 2008. Videvši to, Univerzitet je pokrenuo tužbu 2009, a process je trajao sedam godina. Pravna borba je trajala 13 godina, a to je bio dobar deo mog života u najproduktivnijim godinama. U četiri navrata je Marvel pokušao da nam ospori, odnosno poništi patent na sudu i u patent ofisu i to je bilo jako stresno.Kavčić priča da je zbog svega toga kraj parnice za njega bilo veliko olakšanje, pa je konačno mogao da se posveti svojim novim projektima. Među njima je i skorašnja ambiciozna ideja da – popravi stanje u obrazovnom sistemu Srbije, tj. da deo novca koji je od parnice pripao njemu uloži u budućnost naše dece. Kako kaže, sve što radi na polju obrazovanja u Srbiji dešava se preko Fondacije Alek Kavčić, čiji je on finansijer i podseća da su fondacije zakonom obavezane da se bave isključivo filantropijom i da to nije profitna delatnost jednog pojedinca.On za portal Nova.rs priča koje su slabe tačke našeg školstva."Obrazovni sistem Srbije je u višedecenijskoj krizi. Izlaz iz te krize vodi prevashodno preko povratka ugleda prosvetnih radnika u društvu. Da bi se to sprovelo u delo, potrebno je ostvariti vrlo konkretne ciljeve, a jedan od njih je da se naprave udžbenici koji bi bili potpuno besplatni za sve osnovce u Srbiji."Profesor govori i šta bi donele te besplatni udžbenici kojih danas u Srbiji nema, za razliku od drugih zemalja u svetu."Tada će na prosvetnim radnicima biti da te udžbenike zaista i izaberu za potrebe svoje nastave. Time će oni jasno pokazati od kakvog su moralnog tkiva satkani. Ako učitelji i nastavnici izaberu besplatne udžbenike i time pomognu budžete roditelja dece u svojim odeljenjima, to će biti prvi korak da sebi povrate neophodan ugled u društvu."Profesor navodi i sledeće bitne korake na tom putu preporoda srpskog obrazovnog sistema."Sledeći koraci će biti na svima nama da ih podržimo u njihovim apelima za bolje uslove rada i plate dostojne ljudi koji svojim radom uzdižu najvrednije blago svake porodice, a i društva – decu."

Udžbenike ćemo staviti na internet

Kavčić otkriva i kako planira da ostvari ideju da u budućnosti udžbenici budu dostupni svim đacima."Plan je vrlo jednostavan - umesto da se udžbenici prodaju u papirnim izdanjima uz enorman profit izdavača, udžbenike ćemo staviti na internet. Učenici i roditelji će moći preko sajta Fondacije Alek Kavčić da pristupe udžbenicima u PDF formatu, koji je izuzetno lak za čitanje jer postoji besplatan softver kojim se to čita. Kome je volja, moći će i da odštampa određene stranice udžbenika ili radne sveske na svom štampaču ili u lokalnoj fotokopirnici za cenu desetostruko nižu po stranici od one koju danas naplaćuju izdavačke kuće za svoje udžbenike. A Fondacija će čak besplatno podeliti i jedan kontingent papirnih izdanja udžbenika školama u Srbiji. Da bi to sve bilo po zakonu, moraju se napraviti novi udžbenici za koje će autori dati saglasnost da se objave na internetu. Da bi se pokrila cela osnovna škola, potrebno je napraviti oko 100 udžbeničkih kompleta."A kada sve to možemo da očekujemo?"Pisanje udžbenika će trajati dve, tri godine, ali mi očekujemo da će neki biti dostupni i dosta ranije", priča.

Nema zamene za redovnu nastavu

Profesor za portal Nova.rs priča i šta misli o onlajn nastavi."Nema zamene za redovnu punu (a ne skraćenu) nastavu u školama. Onlajn nastava će dovesti do generacija ometenih u razvoju. Pokazalo se i da i roditelji shvataju značaj pune nastave uživo."On navodi i kako bi dobre modele obrazovanja od pre dve, tri decenije uklopio sa današnjim tokovima."Pre svega, mi se moramo okanuti eksperimentisanja u obrazovnom sistemu. Eksperimenti poput dualnog obrazovanja, međunarodne mature, programiranje u 5. razredu, uvođenje bezbroj novih predmeta deci od 12 godina (samo da bi se prodavali dodatni udžbenici) neće na dobro izaći. Svi ti eksperimenti nametnuti prosvetnim radnicima “odozgo”, od ministarstva, ne mogu uroditi nikakvim plodom. Obrazovni sistem treba samo vratiti na ono kakav je nekad bio. Potrebne su organske promene u kojima će učitelji i nastavnici biti subjekti promena, a ne poslušni izvršioci fiks ideja “stručnjaka” iz ministarstva od kojih neki nikad nisu kročili u učionicu kao nastavnici."A kako se to može postići?"Tako što se postave jasni ciljevi, npr. manje predmeta, manje bubanja, više projektne nastave, poboljšanje PISA rezultata itd. Ali ostvarenje tih ciljeva da se prepusti nastavnicima, a uspešni da se nagrade, pa da vidite kako će se sve organski promeniti. Ja znam da je to moguće uraditi jer sam i ja prosvetni radnik koji se nikad u životu nije bavio ničim drugim osim obrazovanjem i znam koji je pravi način da se motiviše kolega predavač."Profesor Kavčić smatra da je moguće vratiti poljuljan ugled prosvetnim radnicima."Da bi reč prosvetnog radnika nešto vredela, da bi đak verovao u tu reč, mora se promeniti sistem vrednosti. Nedopustivo je da u Vladi Republike Srbije sede plagijatori, prepisivači, kupci diploma, a da ostatak Vlade i vladajuće koalicije jednostavno ćuti i to toleriše. To se mora promeniti. Dok god se dopušta takavim prevarantima da prosperiraju, nemoguće će biti profesoru u gimnaziji da ubedi učenika da vredno radi, da ne prepisuje, da pošteno daje svoj maksimum kad taj učenik vidi oko sebe da prevarama i krađama hohštapleri prolaze bolje od vrednih i poštenih.Uprkos ne tako sjajnoj situaciji, profesor sebe vidi u Srbiji."Polovinu svog vremena provodim u Srbiji i to je sasvim dovoljno da ostvarim veliki broj ciljeva koje sam sebi postavio", zaključuje naš sagovornik.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram