Sećate se Stefana iz Čačka koji je posadio šumu? Ispričao nam je šta sada radi

Dok pojedini besomučno seku drveće i uništavaju naša pluća, Stefan Drljača je pre nekoliko godina u selu Dučalovići kod Čačka zasadio šumu sa željom da se što više proizvodi kiseonik za sve ljude, da se smanji erozija i poveća biodiverzitet.

Sadnju šume počeo je pre 10 godina, na livadi pored porodičnog placa koju je kupio godinu dana pre toga. Nije mnogo toga znao o pošumljavanju, pa je počeo da se informiše na internetu i istražuje koje sve vrste drveća postoje i koji su načini sadnje. Zajedno sa ocem i bratom posadio je 150 jednogodišnjih sadnica crvenog hrasta. Bio su oduševljeni učinkom i odmah su nastavili sa još 100 sadnica.

Kad bi komšijama po dvorištu nikao pasulj, znali su ko je kriv

Sada Stefan za Nova.rs priča odakle uopšte ideja da posadi šumu.

„Sadio sam razne biljke i drveće iz semena još kao dete. Kad bi komšijama po dvorištu nikao pasulj, znali su ko je za to kriv. Nekako me je na poseban način fasciniralo kako iz malenog semena nastaje i raste veliko drvo. Kada sam kupio livadu uz svoju dedovinu, pomislio sam kako sam ja sada vlasnik nečega i kako će to pripasti jednog dana mojim potomcima, a da ja sada mogu da započnem nešto što će se vremenom razvijati i rasti, obogatiti okolinu i biti od koristi. Neki vid zadužbine.

A šta su mu tada govorili prijatelji i poznanici kada bi rekao da sadi drveće umesto, recimo, aroniju ili lešnik – nešto isplativo?

„Ljudi se uglavnom pitaju što sadim vrzinu, a ne nešto što rađa i od čega mogu da imam korist.“

Planiram da iskopam malo jezero da se život dodatno razbukti

Ta njegova „vrzina“ danas divno napreduje i oblikuje čitav ekosistem, pa Stefan svojim očima može da vidi pozitivan uticaj na prirodu koji je pokrenuo.

„Predeo ispod Ovčara je poznat kao bogat i razvijen ekosistem. Svakakve životinje prošetaju tuda. Srndaći dolaze da piju vodu, ptice sleću na krošnje, insekti zuje, miriše livadsko cveće. U proleće se vidi prava eksplozija života. U planu nam je da iskopamo malo jezero kako bismo dodatno razbuktali život na našem posedu. Govorim u množini jer ja u ovome nisam sam. Brat, majka, otac, šira porodica, prijatelji, dobrovoljci dali su i daju svoj doprinos. Mislim da je brat Uroš posadio i više sadnica od mene. Osim toga, naš tim je ojačao uz dvoje dece, Uglješu i Višnju, pa sada imamo dva dodatna razloga da sadimo drveće.

Stefan priča i koliko je zahtevno održavanje te njegove jedinstvene šume – treba li se uopšte mešati posle sadnje ili priroda sve odradi sama?

„Svašta sam probavao i ispitivao, ali priroda uglavnom sve sama odradi. Možemo malo pomoći sadnicama u početku dok ne očvrsnu, a čim nadvise travu, dalje ide samo od sebe. Nije mi cilj da nešto posebno ja uređujem tu šumu, već da započnem, a posle samo od sebe sve da se odvija i priroda da udesi.“

Umesto magneta sa putovanja – sadnice i semena

Stefan inače dosta putuje i on je semenima sa raznih krajeva sveta obogatio tu svoju sada internacionalnu šumu.

„Umesto magneta za frižider donosio sam sadnice i semena sa zanimljivih i za mene bitnih mesta na kojima sam boravio, vodeći računa da to budu vrste koje i inače rastu kod nas. Gde god odem, volim da pokupim žir i posadim ga u saksiju kad se vratim. Posebno su mi drage sadnice sa Kosova i Metohije, iz Dalmacije, Grčke… Sećam se da sam se iz Estonije vratio sa punom kesom kestena i žira.“

Sve je počelo kada je posetio selo na Baniji odakle potiče njegova porodica, a danas je pusto i zaraslo u šumu.

„Tada sam iz starog zaraslog voćnjaka ubrao par jabuka, izvadio seme i posadio u Dučalovićima, želeći da na taj način povežem ta dva mesta.“

Stefan se bavi proizvodnjom video sadržaja i za posao od kog živi kaže da ne doživljava kao posao. Tajna je u dobrim delom u toj vezi sa prirodom koja je kod Stefana vrlo snažna.

Pritom, on je obišao svet od Zanzibara, preko Argentne, Floride, Balija, Norveške, do Rusije i video kako se drugi odnose prema okruženju, vazduhu, drveću, vodi.

„Danas zemlje koje su se obogatile viševekovnom eksploatacijom resursa iz drugih zemalja tim istim zemljama drže lekcije kako da očuvaju prirodna bogatstva. Nevezano od vlada, država, oblika društvenog uređenja, čoveku je potrebna priroda i sklad sa njom. Nema neke velike filozofije, kakvi budemo prema prirodi, tako će nam se i vratiti. Vodim se idejom da uradim što više mogu i što je u mojoj moći da prvo sebi napravim lepo prirodno okruženje na mestu koje smatram domom, a potom i da to ima širi pozitivni efekat na okolinu, živi svet, kvalitet vazduha. Ne mogu ja da posadim koliko se iseče, ali radim šta je do mene i nadam se da ću dati ideju još nekim ljudima koji će uraditi isto.“

Na kraju, kada bismo svi bili makar malo kao Stefan, šta mislite kakav bi to efekat imalo.