Kilogram košta skoro 40.000 evra.
Kao tinejdžerka, na egipatskom bazaru u Istanbulu, u tom carstvu začina, kupujem redom po 100 g cimeta, karija, čilija… i zatražim i 100 g šafrana. Prodavac me pogleda ispod oka, pa strpljivo objasni da je šafran najskuplji začin na svetu, da je vrlo intenzivan i da se prodaje u mrvicama, obično po 10 grama.
Sada kada već dobro znam kakvu aromu šafran daje jelima, ukazala se zanimljiva prilika da upoznam par koji ga gaji u Srbiji. Saša i Neda Nikolić iz Negotina prvi su u Srbiji počeli da na imanju u selu Tamnič gaje ovaj najskuplji začin na svetu. Kilogram košta skoro 40.000 evra, a da bi se dobio taj kilogram, treba ubrati i do 200.000 cvetova. Sada Nikolići za Nova.rs pričaju kako su uopšte došli na ideju da gaje šafran, koliko je to zahtevno, kakvi su prihodi.
Sa Sašom i Nedom razgovor teče u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu gde je nedavno otvorena vrlo zanimljiva izložba „Biljka kao začin. U carstvu boja, mirisa i ukusa“.
„Sir iz Smedereva sa našim šafranom stigao je do izložbe u Dubaiju, ali ovo je konkretno naša prva izložba“, počinju priču Nikolići, nestrpljivi da vide kako će ljudi reagovati na njihov proizvod.
U ovu avanturu su se upustili pre šest godina, Tada tekstova na srpskom jeziku o šafranu skoro da nije bilo, ali naslovi na engleskom su ih privukli – najskuplji začin na svetu.
„Kada smo počeli da se raspitujemo za šafran i rekli prijateljima i porodici da razmišljamo da ga zasadimo, većina nije ni znala šta je to, kako izgleda, niti gde se koristi. Iskreno, ni mi sami nismo znali da ima toliko veliku primenu u kulinarstvu kao dodatak i slanim i slatkim jelima, ali i u industriji kozmetike. Uglavnom su nam govorili – ok, radite, a mi ćemo videti šta je to šafran.”
Ubrzo su Nikolići saznali da se šarfan prodaje u lukovicama, a da cena zavisi od količine i veličine koju naručujete, mada pored toga treba organizovati prevoz, kao i papire koji prate pošiljku.
„Kada se sve to uzme u obzir, cena po lukovici za količinu koju smo mi naručili iz Francuske bila je oko 25 evrocenta po komadu.“
Saša i Neda, koji inače rade u prosveti, kažu i da period otplate zavisi od mnogo faktora.
„Često je potrebno u pravom trenutku biti na pravom mestu da bi se neke kockice sklopile. Mi smo imali sreću da je posle jedne reportaže sve krenulo uzlaznom putanjom. Po nekoj našoj računici, period otplate je oko četiri godine, mada je u tom periodu potrebno lukovice rasaditi, što opet iziskuje nova ulaganja. I tako stalno u krug.“
Zanimljivo je da oni osim klasičnog šafrana kao začina, prave i prodaju i med sa ovim začinom, a sa njim su pravili i džem od jabuka, onako za sebe, da probaju.
Kad je u pitanju proces proizvodnje šafrana, interesantno je da se on posle branja suši na ramovima od svile.
„Mi smo prirodnu svilu iskoristili za ramove na kojima sušimo šafran jer ona na toj temperaturi ne gori. Za sušenje se mogu koristiti posebne sušare ili dehidratori, mada smo mi hteli da to bude što prirodniji proces, pa smo se odlučili za prirodnu svilu.“
A kako zapravo cela procedura izgleda?
„Ukoliko izuzmemo period branja u jesen, kada ležemo i budimo se sa šafranom, u ostatku godine vreme za održavanje šafrana je klizno. To nam omogućava da se uklopimo sa drugim obavezama koje imamo. Ceo posao oko održavanja i rasađivanja završavam sam uz pomoć jednog momka iz sela, dok tokom branja imamo i po desetak ljudi u toku dana. Neda se angažuje tokom branja, dok u ostalom delu godine neka posebna zaduženja nema, već samo prošeta tu kada želi da odmori glavu od svakodnevnih obaveza“, priča Saša.
Posebno u svemu je što njihovo troje dece učestvuje u radovima, najviše u odvajanju tučka od cveta.
„Zajedno smo na vazduhu i deca, kad su na polju, nisu na tabletu, vredni su. To znači mnogo“, kaže Neda.
Pročitajte još:
Kao roditeljima važno im je da deca na taj način shvate kako život funkcioniše.
„Oni tako vide da ništa ne pada sa Marsa. Kažem im hajde, hajde, pomažite, pa posle možete da tražite da idemo na skijanje. Posao sa šafranom nam je dodatna aktivnost od koje možemo da platimo skupo grejanje preko zime, letovanje, ali prihodi nisu fiksni i ne možete uvek na isto da računate.“
Voleli bi ipak da se jednog dana bave samo šafranom, ali kako kažu, to u Srbiji trenutno nije izvodljivo jer šafran kod nas nije uobičajeni začin.
„Najveći izazov je plasirati gotov proizvod. Ali divno je što imate obavezu da izađete iz kuće i provedete neko vreme napolju na svežem vazduhu. Ma koliko to zvučalo čudno, i posle tog fizičkog posla čovek se oseća opuštenije i bolje nego kada izađe iz kancelarije.“
Na kraju Nikolići nam otkrivaju jedan detalj koji govori da ćemo vrlo verovatno imati povoda da ponovo razgovaramo sa njima jednog dana .
„Naručili smo seme žen šena preko Ali Ekspresa prošle godine i posadili ga iza kuće. Potrebno je desetak godina da izraste, pa ćemo videti šta i iz toga može da se izrodi“, kažu za kraj Nikolići.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare