Saveti čoveka sa najlepšim dvorištem u Beogradu: Kako da urediš svoje

Za početak, zimi se planira, leti se radi - i to je glavni savet čoveka čije je dvorište više puta proglašeno za najlepše u Beogradu. Pored toga, on vodi i emisije 'Prva bašta Srbije', 'Cvetni kutak' i 'Gurman'.„Zima je idealan period za razmišljanje, tada nacrtate svoje dvorište ili terasu, pa pogledate i fotografiju od prošle godine, isplanirate šta želite. Tako svake godine možete da pratite napredak”, istakao je Dejan Dragićević.

Bitno je da se zna koliko je dvorište, kog je oblika, koliko ima sunčanih sati, gde Sunce izlazi, a gde zalazi. Visoke biljke po mogućnosti saditi nazad, srednje u sredini, a niske skroz napred. Ako imate već neko posađeno drvo koje je napred, a vredno vam je, onda gledajte da mu oblikujete krošnju tako da svetlost prolazi kroz dvorište, isto činite i kada je uređenje terase u pitanju.„Zatim, odlučite za šta vam služi dvorište. Da li ćete deci da pravite prostor za fudbal, da li ćete da slikate, da li želite da budete u miru da vas niko ne gleda, hoćete roštilj, da bude divlje skroz i da posmatrate ptice - postoji milion opcija. Sve to treba uzeti u obzir.”

Šta prvo saditi

„Kažu da kada se zida kuća i kad se iskopa temelj, tad se već sade biljke koje će imati velika stabla. Kada se raspitaš koje ćeš drvo da posadiš, bio to jasen, bukva ili hrast - nikad se ne sadi blizu kuće zbog korena. To je prisutno i u našoj tradiciji, ali i iz praktičnih razloga, jer hrast npr. živi hiljadu godina i jednog dana će da vam natkrije kuću celu i biće hladovina, a samim tim i vlaga”, kaže Dragićević.Tako da, savet je da posadimo prvo biljke koje planiramo da budu velike, kao što je drveće. U zavisnosti od veličine dvorišta, procenimo koliko drveća želimo, ali moramo obratiti pažnju na još jednu stvar:  „U dvorištu pošaljemo pet stabala, a ostalo sve malo, pa neka rastu i dajte im mesta. Uvek vodite računa o razdaljini i koliko će biljke da porastu.”Kaktusi idu na sunce i ne polivaju se. Gaura, lavanda, ruzmarin i biljke slične njima idu tamo gde je sunce najjače, jer one to mogu da izdrže. Nije potrebna ni neka posebna zemlja.

Vetar, vazduh

Obratite pažnju i na vetar.„Postoje ruže vetrova koje dosta loše utiču na biljke i ako ste pored ulice, gasovi takođe umeju da smetaju. Važno je znati i koji efekat želite da postignete, da li je to živa ograda koja će da vas zaštiti od vetra ili od komšijskih pogleda... Npr. bambus sve to može, a on bolje čisti vazduh nego bukva, i idealan je da bude živa ograda pored puta.”Sva živa bića koja se pojave u dvorištu, od bubamara preko guštera, ne treba dirati, jer njima je tu mesto.

Kako saditi biljke

Već smo pomenuli da više idu nazad, a niže napred.„Neke biljke su jače i prosto invanzivnije, zato je dobro saditi istorodne biljke jedne pored drugih, npr. one koje vole svetlo zajedno, one koje vole vodu isto... ili ih izdvojite u vodeni akvarijum, ukoliko imate biljke poput papirusa ili vodene palme koje stalno moraju biti u istoj. Bitno je znati i odakle biljke potiču. Naše autohtone biljke svi sade, bor, tuje, i to se kod nas često sadi, ali je i njima potrebna nega.”

Pojavile su se mnoge bolesti i štetočine i o tome moramo da vodimo računa. Prvo je došla neka bolest iz Nemačke koja je napadala kesten, pa koji preživi preživeo je, nema leka. Tuje se suše svaka deseta od 100 i dolazi do disbalansa. Tako da za četinare Dragićević ima posebne savete.„Treba paziti na navodnjavanje i obavezno provetravati biljke. Znači, nije važno  samo šišanje dva puta godišnje, nego provetravanje kako se ne bi skupljali suvi ostaci. Provetravanje se obavlja tako što stavimo rukavice i 'pročešljavamo' ih rukama, biljke se tako dobro rastresu ali moramo paziti da se ne polome grane.”Ostale biljke se zimi ne štite najlonom, jer ih on guši. Potrebno je koristiti agroplatno da biljka može da diše.

Kako da vam dvorište uvek cveta

„Neke cvetaju kraće neke duže. Mi tražimo biljke koje cvetaju uvek, što je nemoguće, ali ja gledam da budu minimum dva perioda cvetanja u dvorištu. Gledam po starom srpskom kalendaru, prvo ide zimski period, ravnodnevnica, kada se voda menja, te uz stalnu postavku četinara i listopadnog drveća, a pored imam ono što cveta zimi, a tokom letnjeg perioda što cveta kada su temperature toplije”, poručuje Dejan Dragićević.***Bonus video: Bonus video: Saveti čoveka s najlepšim dvorištem u BG za uređenje terase

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kakodauredimoipripremimoterasuzaproleedz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTikTokPinterestInstagram