6
Poslednjih godina mnogo stranaca posećuje Beograd, a sve više Rusa bira našu prestonicu za život i rad. Među njima je Olga Asteževa, koja vidi i zumira detalje koji nama promiču.
Tako smo je i otkrili – na Instagramu smo primetili da Olga primećuje ono što mi ne vidimo. Osim svih onih svima omiljenih beogradskih uglova, na njenom nalogu mogu se videti i neki divni detalji koji se nama podrazumevaju – jer pored njih svakoga dana prolazimo.
A otkud Olga u Beogradu, ispričala je za Nova.rs.
„Živim ovde skoro godinu dana. Moj muž ima posao ovde, a ja sam sada domaćica, tako da imam dosta slobodnog vremena da istražim grad. Pre nego što sam se doselila, nisam znala mnogo o Beogradu. Iz nekog razloga postoji stereotip da je Beograd siv, dosadan socijalistički grad sa malo zanimljivih mesta. Zato sam bila veoma iznenađena kada sam stigla ovde. To je veoma lep i prijatan grad!“
Beograd ju je inspirisao da pokrene blog na Instagramu posvećen Beogradu, sa ciljem da što više ljudi sazna više o Beogradu i vidi koliko je lep.
Srpska prestonica je, po Olginom mišljenju, slična drugim gradovima u svetu, poput Sankt Peterburga, Pariza, pa čak i Buenos Ajresa. „Ali u isto vreme, Beograd je veoma originalan i ima jedinstvenu atmosferu!“
Čini se prema detaljima koje je fotografisla da ima istančano oko za detalje i posebno za arhitekturu. Ona je otvorila stranicu My cozy Belgrade – na kojoj objavljuje prelepe fotografije naše prestonice.
„Oduvek me je zanimala arhitektura, a Beograd me zaista raduje obiljem sačuvanih istorijskih detalja. U Rusiji je, na primer, mnogo toga uništeno tokom godina Sovjetskog Saveza ili potom nije preživelo godine kapitalizma. Beograd, uprkos svim razaranjima koja je pretrpeo, ima više istorije i autentičnosti“, zaključila je Olga za Nova.rs.
Jedan od tih uglova je Topčiderska železnička stanica i Depo Topčider – u kom se čuva jedinstveni železnički biser: Titov plavi voz. Olga je otišla u depo, snimila kako on izgleda, a onda pokazala koliko je oduševljena i najpoznatijijm prevoznim sredstvom nekadašnje Jugoslavije.
Činjenica je da predsednik SFRJ I sve što je za njega vezano i dalje privlače pražnju radoznalih turista nekadašnjeg Istočnog bloka.
Takođe, oku ove žene ne promiču ni lepe kuće predratne, a jedna od njih je kuća Mihajla Đurića iz 1910, delo arhitekte Jovana Novakovića, čija je fasada nedavno obnovljena.
Među tim biserima je kuća porodice Veljković u Birčaninovoj, sagrađena 1883. u stilu akademizma 19. veka.
Nije joj promakla ni zgrada na Vračaru iz 1930-31 – stambena zgrada gospođe Jelenić u Kumanovskoj ulici – arhitekata Branka i Petra Krstića, izgrađena u duhu modernizma. Naravno, njeno oko privukli su reljefi na fasadi zgrade.
A ni prelepi lusteri u Muzeju Jovana Cvijića.
Niti mozaik pločice u ulazu jedne zgrade u Kondinoj.
Ni lepota neba iznad poluprazne Skadarske ulice.
Skrivena lepota skrivenih detalja Beograda. Mozaici na zidovima, gelenderi od kovanog gvožđa.
Pločice u ulazima stambenih zgrada, teška staklena vrata s konstrukcijom od gvozdenog gvođža, prelepa drvena vrata s detaljima od kovanog gvođža.
Niti jedna od najlepših beogradskih vrata – na kući Koste Milenkovića u Zmaj Jovinoj.
Ova Ruskinja je fascinirana reljefom na starim zgradama, a lepotu pronalazi čak I tamo gde ljudi vide ružnoću i tugu.
“Mnogima se ovo ne sviđa jer im sive zgrade deluju sumorno i ružno. Naprotiv, volim mračne fasade kuća. Ovo, po mom mišljenju, daje arhitekturi sofisticiranost i eleganciju”, piše ona uz jedan post.
A primetila je specifičnosti Novog Beogarada, kao i mnoge građevine koje pripadaju brutalizmu.
„Ranije je na mestu gde sada stoje blokovi Novog Beograda bila niska i močvarna obala reke. Pre nego što su kuće izgrađene, ogromne površine su morale biti popunjene peskom da bi se isušile močvare i podigao nivo tla, čime se sprečila mogućnost poplava. Glavna faza izgradnje stambenih zgrada dogodila se 1970-ih godina. Centralni deo Novog Beograda (blokovi 21-30) je januara 2021. proglašen spomenikom kulture!“
Posetila je i Silose…
Ponekad valjda treba da se pojavi neki stranac i iscrta nam turu po Beogradu. Hvala Olgi.
BONUS VIDEO: Pogledajte u videu kako se mi odnosimo prema istoriji, kulturi i arhitekturi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
