Priča o jugoslovenskom Titaniku koji je nestao u Đavoljem moru

Bio je to najveći brod napravljen u Jugoslaviji za norveškog brodovlasnika. "Berge Istra" je bio ogroman tanker koji je mogao da prevozi i naftu i rudu gvožđa. Porinut je s bocom šampanjca, u more 1972. godine ga je ispratila Jovanka Broz, prva dama nekadašnje SFRJ. Samo četiri godine kasnije prozvan je „jugoslovenski Titanik” - te noći je 30 članova posade izgubilo je život, a iza jedne od najgorih pomorskih nesreća tog vremena su ostale brojne teorije zavere koje ni danas nisu raščišćene.Priča o brodu „Berge Istra”, podseća Tanjug, počinje s geopolitičkom situacijom tog vremena, pošto zbog rata Egipta i Izraela nafta iz Persijskog zaliva nije mogla do Evrope Suecskim kanalom, nego dužim putem, oko Afrike, a za to su zbog većih troškova bili potrebni veći tankeri, i od 200.000 tona. U to novo tržište s početkom 1970-ih ulazi i SFRJ, sa pulskim brodogradilištem i izradom takvih tankera za Bergesen, jednu od dve najveće norveške brodovlasničke kompanije.Jugoslavija je bila je ponosna na pulski Uljanik, a norveški brodovlasnik Sigval Bergensen naručuje seriju od četiri broda i daje im imena prema istarskim toponimima: Berge Istra, Berge Adria, Berge Vanga, Berge Brioni.Na dan porinuća Berge Istra, cela Pula bila je tu da vidi „grdosiju” koja će biti porinuta u more, a događaj je obeležio peh - naime, morali su da reaguju pripadnici jugoslovenske mornarice i tek miniranjem su uspeli da brod pomere s mesta. Ipak, tek četiri godine kasnije, nakon nesreće, to je shvaćeno kao loš predznak.Krajem te 1975. godine, brod Berge Istra plovio je sa 32 člana posade, pripadnika sedam nacija, iz luke Tubarao u Brazilu do Japana sa tovarom rude gvožda, a onda je - nestao.Kontakt je izgubljen 30. decembra i to dok je brod plovio Đavoljim morem - delom Pacifika koji je poznati kao Zmajev trougao jer leži tačno nasuprot čuvenog Bermudskog trougla i smatra se njegovim pandanom.Narednih nekoliko dana nije se ništa dešavalo, a kada se 5. januara 1976. brod nije pojavio u japanskoj luci, proglašen je nestalim. Potraga nije davala rezultate i brzo je obustavljena i tad su već krenule spekulacije oko sudbine „Berge Istra” - vladalo je masovno uverenje da su brod zbog otkupnine oteli pirati, tvrdilo se da je stradao od zaostale mine, zalutalog torpeda, rakete, čak i vanzemaljaca, a direktor Bergesena Stageland iznosio je verziju kako je brod stradao u erupciji podvodnog vulkana.Međutim, 19. januara japanski ribari u moru pronalaze splav za spasavanje sa dvojicom izgladnelih i žednih španskih pomoraca sa Berge Istre. Imeldo Bareto Leon i Epifanio Perdomo Lopez su bili jedini preživeli.Oni su svedočili da su začuli prvo jaku, a potom i dve slabije eksplozije, koje su prelomile brod koji je brzo počeo da tone. Njih dvojica su uspeli da se spasu zato što su u trenutku eksplozije bili zauzeti poslom na pramcu broda i našli su se na splavu gde su proveli narednih 20 dana dodatno otežanih glasinama da je Perdomo devet godina proveo u zatvoru zbog ubistva. Bareto je, strahujući da ga Perdomo ne ubije kako bi prisvojio zalihe, bacio u more jedini ubojiti alat koji su imali, nož i makaze...Ali, šta se zapravo desilo na tom brodu?Najistaknutija teorija tvrdi da su uzrok mogle biti eksplozije uzrokovane ostacima nafte u teretnom odeljku koji je napunjen rudom gvožđa, navodi Wikipedia.Jugoslavijom se širila i priča da je norveški vlasnik brod namerno potopio zbog osiguranja, pošto je za Berge Istra isplaćen iznos Lojdove odštete u današnjoj vrednosti od 82 miliona dolara, ali to baš i ne stoji jer brod donosio puno novca. Ipak, Bergesenu se zamera da je slučaj zataškavao, da nije dozvolio pravu istragu i time omogućio da se slična tragedija ponovi, što mu se i desilo tri godine kasnije.Brod Berge Vanga, istog tipa kao Berge Istra i takođe sagrađen u Uljaniku, nestao je u oktobru 1979. godine kod ostrva Tristan, na plovidbi iz Brazila ka istoku. Ovog puta nije bilo preživelih članova posade.Projektant broda je odbacio je lošu konstrukciju kao uzrok i tvrdi da je jedini razlog ove tragedije, varenje na palubi. Bergensen je, kako bi svoje brodove eksploatisao što efikasnije, brodska postrojenja servisirao i dograđivao tokom plovidbe. I preživeli Španci sa Berge Istra rekli su da se eksplozija dogodila dok je na palubi broda radio varilac, što je prouzrokovalo da eksplodiraju ostaci nafte u teretnom delu sa rudom gvožda.Delom i zbog dve nesreće jugoslovenskih brodova, od 1970-ih je varenje na tankerima zabranjeno, nikada se više nisu gradili kombinovani brodovi poput ovih, a nafta nikad više nije prevožena zajedno s rudom.