Pre 100 godina Beograđani su imali isti problem kao danas - kako su preživeli

U pitanju je neprestani skok cena na pijacama koji je “harao” pre jednog veka, koji su Beograđani slabijeg materijalnog stanja jedva su izdržavali. Kako piše list Vreme, imućniji su za hranu trošili četvrtinu ili petinu mesečnih prihoda, a siromašnijima je taj izdatak bio pola budžeta, nekada i više od toga.„Svako poskupljenje životnih namirnica sudbonosno utiče na njihov budžet. Kad poskupi neki artikal oni nisu u stanju da ga troše u istoj količini kao ranije, već su primorani da tu potrošnju smanje, jer su njihovi izdaci za hranu unapred izračunati do sitnica. Potrošiti za hranu više nego što je određeno to za njih znači da kirija za siromašni krevet na Čuburi neće moći biti isplaćena. Ti jadnici su već odavno zaboravili na kafane i prešli u niske i tesne aščinice sa heliografskim slikama po zidovima i sa uvek zaspalim mališanom u šajkači, koji služi gostima pasulj i “rasturan krompir””, opisuje list Vreme pre 100 godina kako se poskupljenje namirnica odražavalo na siromašniji svet u Beogradu.List prenosi i razgovor sa jednim od gazdi tadašnjih aščinica, navodeći da su prošla ona vremena kada su novinari intervjuisali samo ugledne ličnosti u otmenim engleskim smokinzima.Skupoća je, kako navode, izvršila u ovom pogledu jednu vrlo osetljivu demokratizaciju, te su zahvaljujući njoj, ljudi koji ranije nikoga nisu mogli interesovati, postali interesantni i njihove se reči morale zabeležiti, prenosi Danas.„Morali smo i mi da dignemo cene. Ono jelo koje je pre godinu dana koštalo kod nas dva i po dinara danas staje tri i po dinara. Pasulj sa slaninom, koji u velikoj količini troši radnički svet, izdaje se danas u aščinicama po ceni od dinar i po do dva po porciji, dok je u većini aščinica pre godinu dana takav pasulj koštao samo dinar. Možda će se nama ova razlika učiniti sporednom, ali treba uzeti u obzir da jedan radnik pojede na dan četiri ili pet porcije pasulja sa slaninom. Porcija hleba, kao i ranije ostaje jedan dinar, ali su danas te porcije duplo manje, jer je hleb pre godinu dana bio duplo jevtiniji“, naveo je ovaj beogradski aščija.Prema njegovim rečima, hrana u aščinici jednog radnika košta oko 450 dinara mesečno. Kafanske cene su, priznaje, samo neznatno veće, ali treba uzeti u obzir to da u aščinici gost dobija za iste novce nešto veću količinu hrane.„To je glavno za jednog čoveka koji radi fizički“, naglasio je sagovornik Vremena. Takođe je naglasio da su porast i pad cena hrane u aščinicama u tesnoj vezi je sa cenom hrane na pijacama.„Ono što kaže pijaca uvek je merodavno u takvim slučajevima“, dodao je on.Govoreći o svojoj klijenteli ovaj beogradski aščija je rekao da kod njega većinom dolaze radnici, ali da ima i đaka (naročito otkako su oni ostali bez svoje trpeze), nižih činovnika i prodavaca novina.„Ponekad zaluta u aščinicu neki mladić u modernom odelu i sa špicastim cipelama i zatraži za dva dinara mleka. To znači da je u krizi…“, pričao je gostoljubivi aščija na svom živom starosbijanskom dijalektu, jedino kišno posle podne kada je, kako Vreme opisuje „nebo bilo mračno i sivo, a niz male prozore teklo je bezbroj mutnih suza“.***Bonus video: Anketa - Pitali smo građane, šta su primetili da je najviše poskupelo na pijaci?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=anketaposkupljenjepijaca2aj-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3503806"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram