Svako ima neko mesto u Beogradu koje ne voli.
Još izbegavam da prođem, posebno noću, delom pored autoputa gde nas je kao devojčice pojurio manijak. A i inače, svi ti prolazi i nadvožnjaci oko autoputa, i sva mesta sa sličnom atmosferom, nabiju mi neki grč u stomaku, stisnem zube i ubrzam korak. Kasnije, tokom odrastanja, naučila sam koja mesta po gradu mi izazivaju isti osećaj. Zanimljivo, bez problema bih izlazila u mračan klub u podzemnom prolazu ili se vraćala kući peške sablasno tihim novobeogradskim blokovima, ali na okretnici na Karaburmi i u delu oko Pančevačkog mosta bi me uvek uhvatila panika, mada tamo zaista nikakvih loših iskustava nisam imala.
U razgovoru s devojkama shvatila sam da svaka ima neko mesto u Beogradu kojim se plaši da prođe, ma koliko se osećala dobro i samouvereno u ovom gradu. Ovo su neka od njih.
„Jako je jeziv podzemni prolaz ispod Terazija, posebno jer su sada radovi pa je još mračnije nego inače. Mostarska petlja je takođe mesto kojim se nikad ne bih usudila da prođem noću. Ništa bolje nije ni oko mosta na Adi. A drugarica je imala užasno iskustvo i na osvetljenom Brankovom mostu, kada ju je pratio muškarac koji je masturbirao. Takođe, neki delovi Karaburme i Mirijeva, okretnica tramvaja na Zvezdari, generalno svaki park ili blok nisu baš prijatni za prolazak noću“, Bojana (29).
„Iskreno meni je par puta bilo užas neprijatno da idem od Ekonomskog do Nemanjine, ali onom gornjom stranom, neosvetljeno, neke čudne face se motaju po parkovima. Baš grozno. A mislim da je suvišno i da se pominje kakva je situacija u Žarkovu, na Karaburmi, na Bežanijskoj kosi. Ada je isto jeziva, a ja sam se jednom prilikom izgubila ispod petlje na Adi u Jurija Gagarina, htela sam trotinetom do Beograda na vodi, još je pola bilo u gradilištu, ali bili su neki čuvari gradilišta pa su mi pomogli da se izvučem, baš me bio strah“, Isidora (26).
Pročitajte još:
„Meni je najstrašnija Karađorđeva zbog migranata, čak i danju kada prolazim nije mi prijatno, drugarici su ukrali telefon iz ruke u sred bela dana pa imam traume. Tu mi je i fakultet pa sam se svačega nagledala. Podzemni prolazi na Autokomandi su isto prestrašni, pogotovo noću jer retko ko prolazi tuda pa deluje sablasno. Karaburma naravno, tamo za svakoga ko mi ide u susret pomislim da će da me ili opljačka ili izbode. Delovi oko raznih petlji, mostova, nadvožnjaka su isto kritični“, Katarina (27)
„Autokomanda jer znam troje ljudi koje su opljačkali u onom dole prolazu, Beogradska, od Slavije ka Bulevaru noću, taj deo mi je jeziv jer je jako mračno, prolazak pored svakog gradilišta noću, ili još gore napuštena gradilišta gde se skupljaju beskućnici, imam jedno u kraju, prolaz kod Vukovog jer dole imaju one igraonice i ljudi su mahom pijani i tako se teturaju dole po prolazu“, Ivona (26).
Pročitajte još:
„Ja živim na Karaburmi jako dugo ali nikad mi nije bila frka da izađem čak ni kasno uveče. Doduše u poslednje vreme mi se i tamo čini kao da sam u horor filmu. Užasan mi je ceo potez oko nekadašnje stanice, Karađorđeva, tuda baš ne volim da prođem, kao da nisam u svom gradu. Ipak mislim da je uprkos svom haosu i ludilu Beograd i dalje bezbedan. Mislim – neće te niko ubiti ako izađeš po cigare u jedan noću ili te opljačkati kad se vraćaš iz noćnog provoda. Sećam se da sam jednom dok sam bila u Nici zalutala u neku opasnu ulicu i to je stvarno osećaj kao da će te pojesti mrak u roku od 5 minuta, face razne koje sede po ćoškovima i gledaju te kao da im je ubijanje turista regularan posao. Grozno potpuno…U Beogradu i dalje nigde nemam takav osećaj“, Ivana (43).
***
Bonus video: Samit nesvrstanih trese Beograd
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare