21
Svako ima nekog svog "favorita", ali ovih pet se baš često ponavljaju.
Nedavno se na srpskom Redditu povela rasprava oko toga koja je najružnija zgrada u Beogradu.
Đorđe Bobić, arhitekta, nedavno je za Nova.rs rekao da je za njega najružnija zgrada u Beogradu trenutno Ada Mol preko puta Ade Ciganlije, dok je arhitekta Slobodan Maldinia na prvo mesto stavio TC Rajićevu. S novogradnjom bez kontrole i „malo smo nadogradili“ biserima konkurencija postaje prilično žestoka, međutim nekoliko građevina koje svi znaju izdvojile su se kao glavni „favoriti“.
Zaštitni znak Beograda na vodi je po mnogima „ogromna plastična flaša naopačke okrenuta“, ambiciozno nazvana Kula Beograd. Soliter od 42 sprata, visine 168 metara prema Vikipediji je najviša zgrada u Srbiji, predviđena da postane „novi simbol glavnog grada“. Nažalost, izgleda da jeste – bar onog što se od Beograda pravi.
Pročitajte još:
Bivša zgrada Beobanke već godinama stoji poput ogromnog praznog i prilično zapuštenog izloga u samom srcu grada – na Zelenom vencu. „Zelenjak je za mnoge posetioce prvi deo grada koji vide, a zaista izgleda zastrašujuće, kao da se juče završio rat“, jedan je od komentara koji objašnjava zašto se našla u „užem krugu“. Zgrada je menjala vlasnike, stalno se priča o rekonstrukciji, ali nikako da se desi.
Zgrada Generalštaba proglašena je za zaštićeni spomenik kulture, ali za mnoge je mučan podsetnik na NATO bombardovanje 1999. Dvadeset tri godine kasnije o sudbini te zgrade i dalje se spekuliše. Izgrađena je zajedno sa zgradom Ministarstva odbrane između 1955. i 1965. prema projektu čuvenog arhitekte i akademika Nikole Dobrovića kao urbanistički motiv projekta zvanog “Veliki Beograd”. Od toga ipak ostade samo ruševina, možda i simbolično.
Neobična „ćoškasta“ zgrada na Karaburmi, koju će neki opisati kao „nesreću uglastu kod Bogoslovije“, svojevremeno je dobila prestižnu nagradu za arhitekturu. Projektovao ju je arhitekta Rista Šekerinski, a izgrađena je 1963. godine kao rezidencijalna kula za profesore Univerziteta u Beogradu. Zanimljivo je da je 1969. godine, kad je telefon bio prava retkost, ova zgrada imala čak 104 uvedena priključka.
Još jedna zgrada koja se na listi našla ne zato što je zapravo ružna, već zato što izgleda oronulo. Takođe, još jedan spomenik kulture – kao jedno od najranijih posleratnih arhitektonskih ostvarenja u Srbiji i Beogradu, koji svedoči o zaokretu u arhitekturi nakon Drugog svetskog rata u SFRJ. Sagrađena je u periodu 1950-1954. godine, prema projektu arhitekte Milorada Macure.
Pročitajte još:
***
Bonus video: Dok vlast ističe Beograd je veliko gradilište, raste broj ruiniranih i nezdovršenih zgrada
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
