2
Stara verovanja o biljkama kažu da orah donosi nesreću, dok je hrast lužnjak najlepši ukras koji dvorište može da ima.
Čak i ako niste skloni sujeverju, možda ćete želeti da u svom dvorištu prednost date biljkama koje su poštovali naši preci.
Kod Slovena su mnoga stabla bila posvećena pojedinim bogovima, na primer: hrast Perunu, lipa boginji Vidi, a breza bogu žetve Potrimbi. Najsvetije stablo Starih Slovena bio je hrast ili drvo Boga gromovnika (verovalo se da zato grom najčešće pogađa hrast). I grane hrasta bile su svete, pa se hrastovo lišće prinosilo bolesnicima da bi što pre ozdravili, a i dan danas se neguje kult hrasta, pa se seče kao badnjak za Božić.
Kroz hrišćanstvo su se do danas očuvala mnoga verovanja o biljkama, poput onog da se hrast ne seče i da se za Božić unosi grana, prenose Novosti.
Na primer, na krov kuće stavlja se čuvarkuća ili, pak, perunika, jer štiti od groma. Zvuči poznato?
Takođe, naši preci su verovali i da neke biljke pretkazuju nesreću i da ih nikada ne treba saditi u dvorištu.
Orah je drvo koje je izazivalo veliko poštovanje ali i strah kod naših predaka.
Pročitajte još:
„Orah se nikada nije sadio u blizini kuće, kako zbog korenja koje može da se zavuče pod temelj i sruši kuću, tako i zbog senke koja pada na kuću, a za koju se verovalo da predviđa smrt. Isto tako se verovalo da nije dobro ni sedeti u hladovini ovog drveta i da će onaj ko zaspi isod krošnje oraha da se probudi bolestan, a možda se više i neće probuditi. Verovalo se da je ovo drvo preko svog dugačkog korena povezano sa podzemnim,demonskim svetom i da u njega često udara grom“, piše portal Stari zanati Srbije.
Blizu kuće se ne sadi ni bagrem, jer mu je staro ime bilo nerod (bez roda). Takođe, bagrem ne treba kalemiti, to se smatra skrnavljenjem.
S druge strane, hrast lužnjak je najlepši ukras koji dvorište može da ima, jer je krošnja lepo razgranata i pravi “debeo” hlad. Prija mu blizina vode, a ovo sveto drvo simbol je dugovečnosti.
Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su cvetovi lekoviti. Lipa pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Verovali su da lipa čuva od zla i uroka, međutim, ipak su je sadili malo dalje od kuće – lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.
U nekim krajevima i danas postoji vrovanje da će onaj ko poseče hrast ili lipu umreti ili teško oboleti. Ukoliko to ipak uradi,mora na panju isečenog drveta da prinese žrtvu
Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana “mirko”, a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima “rasti kao vrba”. Vrba ne donosi žalost, nego se žalosni okupljaju oko nje da bi se ohrabrili, ona pruža utehu i bistri misli. Vrba sa svojim pupoljcima predstavlja dolazak proleća i u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto, a kora vrbe je lekovita za prehladu.
Glog je lekovit za srčana oboljenja, a ujedno i najmoćnije sredstvo protiv vampira i demona. Ovo je žilav, listopadni žbun koji može da bude beo, crn ili crven, a bobice se beru kada sazru i prave se džemovi, čaj, sok…
Dren je drvo koje se uvek povezivalo sa zdravljem. Prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen. Drenom se kuće kite za Đurđevdan jer je simbol zdravlja, a za Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili otporni na bolesti.
Pročitajte još:
Jabuka je omiljeno voće, ne jedu se pre Petrovdana i važan su svadbeni detalj. Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu.
Šljivu su Srbi gajili i u postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja, napominje Krstarica.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
