Originalna verzija Uspavane lepotice je toliko jeziva da nijedno dete ne treba da je pročita

Bajka koja se danas priča deci ide ovako – princeza Aurora, nakon što se ubode na iglu vretena koje je začarala zla kraljica, padne u dug san koji jedino poljubac princa koji je iskreno voli može da prekine. Princ na belom konju se, naravno, pojavi, pobedi sve prepreke na putu do svoje voljene, ubije zlu kraljicu, poljubi princezu, probudi je i onda oni žive srećno do kraja života.

Međutim, originalna verzija koju je u XVII veku zapisao italijanski pisac Đambatista Bazile, znatno se razlikuje. Nema kletve, niti zle kraljice, nema princa, a ni naročito srećnog kraja.

Aurora padne u začarani san zbog proročanstva i ostane uspavana 100 godina tako da svi zaborave na nju.

Vek kasnije, jedan kralj slučajno nailazi na zapusteli dvorac i u kuli pronalazi usnulu devojku. Očaran njenom lepotom odluči da je siluje ili, kako priča eksplicitno kaže da “uživa u prvim plodovima ljubavi”. Nakon toga se vraća u svoje kraljevstvo.

Devet meseci kasnije, i dalje u snu, Aurora rađa dva sina.

Jednoga dana, san prekida jedno od njene dece kada isisa trn iz njenog prsta koji je prouzrokovao san. Aurora se budi samo da bi saznala da je postala majka dvoje dece.

Nakon nekog vremena, kralj odlučuje da želi da vidi Auroru opet. Vraća se u dvorac, samo da bi je zatekao probuđenu i sa blizancima. Otkriva joj ko je i između njih se rađa ljubav.

Postoji samo jedan problem koji stoji na putu srećnom paru – kralj je već oženjen, a kada kraljica sazna za muževljevu aferu, smišlja strašnu osvetu.

Šalje sluge kod Aurore koji je ubeđuju da pošalje decu na dvor jer kralj želi da ih vidi. Umesto toga, kraljica dečake odvodi kod kuvara, naređuje mu da ih ubije i od njih skuva jelo koje će kralj jesti te večeri. Kuvar umesto toga sakrije decu, a ispeče dva jagnjeta.

Nakon što je ubeđena da se otarasila dece, kraljica poziva i Auroru na dvor gde planira da je spali kao vešticu. Međutim, kralj saznaje za ovaj plan, spasava Uspavanu lepoticu i umesto toga na lomači spaljuje sopstvenu ženu.

Kuvar zatim otkriva da su deca sve vreme bila kod njega, Aurora i kralj se venčavaju i žive srećno do kraja života, prenosi Istorijski zabavnik.

Kao i mnoge druge priče iz tog vremena, ova verzija nosi moralizatorske pouke ali je, složićete se, prilično neprikladna za priču pred spavanje. Svima nam je ipak mnogo draža Diznijeva verzija, zar ne?!