Najbolja zemlja za mlade ispod 30 je za ceo svet iznenađenje: Evo šta je tamo ipak drugačije - a možda bi i u Srbiji lako moglo da se primeni

„Mislim da to može biti iznenađujuće“, kaže Junona Almonaitien, vanredna profesorka na odseku za zdravstvenu psihologiju na Litvanskom univerzitetu zdravstvenih nauka. „Kada pogledate iz Sjedinjenih Država, ... to je negde blizu Rusije, oblasti koja se često povezuje sa opasnošću", primećuje.

„Litvanija je povratila svoju nezavisnost ne tako davno — bilo je to 1990. godine“, podseća Antanas Kairis, vanredni profesor na katedri za opštu psihologiju na Univerzitetu u Viljnusu. „To znači da su mladi mlađi od 30 godina proveli svoj život u potpunosti u nezavisnoj Litvaniji, dok su druge starosne grupe iskusile surovu stvarnost Sovjetskog Saveza."

Od tada, ekonomija Litvanije se poboljšala, zemlja je ušla u NATO i postala članica Evropske unije 2004.

„Litvanija je imala zaista snažnu transformaciju svoje privrede i društva, i mislim da je glavni faktor ove sreće to što je Litvanija jaka, bezbedna i moderna demokratija“, rekao je Kairis, prenosi Huffpost.

Ali drugi aspekti života u ovoj zemlji ipak prvenstveno pomažu u podsticanju sreće kod mladih. U nastavku, stručnjaci navode nekoliko.

Osećaju da imaju priliku

Prema Kajrisu, ekonomski rast Litvanije ne samo da znači da mladi ljudi uopšteno imaju više novca, već im stvara buduće mogućnosti.

„To znači da imaju priliku da se obrazuju, da putuju, da biraju aktivnosti za slobodno vreme, i, zapravo, ako pogledate glavni grad Litvanije — Viljnus — vidite mlade ljude svuda i oni rade ono što vole da rade“, konstatuje.

Veliko otvaranje vrata je obrazovanje, koje omogućava Litvancima da nauče nove veštine i uplove u različite karijere. „Imamo zaista visok nivo ljudi sa univerzitetskom ili visokom diplomom“, ističe Kairis.

Daju prednost vremenu sa porodicom i voljenim osobama

„Porodične veze su i dalje veoma jake u našoj zemlji“, ističe Almonaitien. U stvari, mnogi mladi ljudi žive sa roditeljima. Ako rade ili idu u školu u drugom delu zemlje, Litvanija je dovoljno mala da i dalje lako posećuju svoj rodni grad.

Osim toga, stariji Litvanci štite svoju decu. „To je neka vrsta osiguranja – mladi ljudi to uvek znaju, da se ekonomski mogu osloniti i na svoje roditelje“, kaže Almonaitien.

Utvrđeno je da su društvene veze ključne za dobrobit, tako da nije iznenađenje da porodične veze pomažu u sreći mladih.

Keiris kaže da ako vam nedostaju društvene veze u životu, možete da počnete tako što ćete se pridružiti grupi volontera ili izabrati hobi koji možete da radite sa drugima. Ovo je jedan od načina da upoznate ljude i negujete smislene veze.

„Ako govorimo o ljudima koji imaju veliku društvenu povezanost, onda bi verovatno trebalo da razmislimo o dubini veze, jer nije bitan kvantitet,

već] kvalitet“.

Gregori Salivan, programski direktor master programa pozitivnog treniranja i atletskog liderstva na Univerzitetu u Misuriju, ranije je objasnio ovu vrstu veze kao „prijatelja u 3 sata ujutro“, što znači nekoga koga možete pozvati za pomoć ili savet usred noći.

Zahvalni su za svoje trenutne okolnosti

Poređenje je često poznato kao kradljivac radosti. Razmislite o tome: kada skrolujete po društvenim medijima i vidite naizgled savršenu porodicu u ogromnoj kući, verovatno ćete sa strane posmatrati svoj manji, neuredniji dom. Ali u slučaju mladih ljudi u Litvaniji, Kairis smatra da poređenje možda zapravo pojačava njihovu radost.

„Mislim da treba da napomenem da imamo sa čime da uporedimo - istorijski, mladi mogu da uporede sopstveno iskustvo sa iskustvima roditelja ili deda i baka“, rekao je on, podsetivši da su roditelji i deke mladih preživeli problematično i teško vreme sa Sovjetskim Savezom.

„A takođe, imamo neke susedne zemlje u kojima je mnogo manje slobode i mogućnosti, a to takođe stvara mogućnost da se poredimo i osećamo da živimo sasvim dobro“, rekao je Kairis.

Žive u trenutku

Sa susednim zemljama koje se često suočavaju sa sukobima i nemirima, osećaj zahvalnosti za uzlaznu putanju zemlje je sasvim prirodan. Ali to takođe pomaže ljudima da cene ono što imaju i podstiče ih da izvuku maksimum iz trenutka.

„Postoje i sociološka istraživanja koja pokazuju da se mnogi ljudi ovde u Litvaniji osećaju pod stresom zbog rata jer se plaše moguće invazije“, rekla je Almonaitien. "Ali pokušavaju da žive svoj život upravo sada, da ne odlažu dobre stvari za budućnost."

Iako je lako misliti da ćete na kraju krenuti na to putovanje iz snova ili naučiti taj novi hobi u budućnosti, dopuštanje sebi da radite te stvari sada može vam pomoći da se osećate radosnije.

Ne radi se toliko o tome da mladi iz Litvanije rade nešto radikalno drugačije od drugih mladih ljudi širom sveta, već rast, nezavisnost i mogućnosti koje postoje u zemlji daju im prostor da se osećaju dobro, kaže Kairis.

Dodaje da u Litvaniji sigurno ima ljudi koji su nesrećni ili koji se suočavaju sa izazovima mentalnog zdravlja, tako da to ne znači da je cela zemlja vesela.

Ipak, kada je u pitanju sreća, Kairis navodi da je važno kontrolisati ono što možete i upravljati stvarima koje je teže kontrolisati.

Na primer, dok ne možete da kontrolišete svoje osobine ličnosti,na primer, da li ste lakše pod stresom od prosečne osobe, ali možete praktikovati meditaciju i pažljivost da biste se smirili. „Postoje faktori koje ne možete da promenite i postoje stvari koje možete promeniti uz malo truda ili uz mnogo rada“, raekao je on.

San, zdrava ishrana i vežba su takođe važni, dodao je Kairis.