Naša domaća kuhinja je miks raznih gastronomija, ali od svih specijaliteta na ovom svetu Srbi najviše vole kad im zamiriše pečenje - hrskava zlatna korica, sočna krtina prošarana belim, vruće, mirisno, lepi se za prste, titra na nepcima, pa osvaja celo biće. Otkrili smo gde se jede najbolje pečenje u Srbiji - da li je Čačak ili Mladenovac, Niš, Beograd ili Novi Sad... Cela Srbija je premrežena pečenjarama.
Jedna od najvažnijih stvari na svetu jeste hrana. Oko nje se svakome od nas vrti svaki dan – od doručka do večere. A omiljena hrana većine Srba – kada se zasite paste, čije i avokada – vrti se na ražnju u pečenjari. Hrskava zlatna korica, softano meso, pretop ili moča, vruć hleb… Možete li da zamislite miris? Mi ga osećamo i krećemo na put – do najboljih pečenjara u Srbiji.
U bilo kom delu Srbije da se zadesite, naći ćete mesto gde se priprema pečenje od kog polazi voda na usta.
Iako kilogram pečenja nije jeftin (u prestonici oko 3.000 dinara), u pečenjari u mom komšiluku u Beogradu oko većih praznika postoji lista čekanja na kojoj ima i do 700 upisanih.
Naša turneja počinje od Beograda.
Prestonica je oduvek bila otvorena za razne kulture, a istorija nam u nasleđe ostavila razne gastro-specijalitete koji su vremenom postali naši – ali svakom Srbinu se usta u osmeh razvuku na pomen pečenja. I svako će znati da vam u trenutku preporuči „najbolju“.
Pečenjara „Banija“ nalazi se na starom auto-putu za Novi Sad, sprema jagnjeće i praseće pečenje, roštilj i teletinu ispod sača.
Česta preporuka je restoran „Kesten” na Bežanijskoj kosi, a popularno je i pečenje iz restorana „Plitvice” na Ledinama.
Pečenjara BSK nalazi se u Borči, do nje ćete nekako stići, ali iz nje će vam biti teško izaći.
S druge strane je „Kod deda Stavre“ u Surčinu: Za dobro pečenje više ne morate da idete van grada, kod deda Stavre se prave specijaliteti iz srca Srbije, kažu.
Ipak, kad su pečenjare u pitanju, čini se da je glavni deo Beograda – Mladenovac.
Svako ko proba prasence u čuvenoj „Daščari“, zaboraviće na sve drugo meso.
Čuveno je pečenje i iz restorana „MB Mladenovac“, koji radi punih 25 godina.
Kada je reč o Novom Sadu, u samom gradu najbolje su pečenjara „Knin“ – mesto na kome se osećate kao gosti pravih domaćina i „Trojka“ – nalazi se odmah pored „Knina“.
A možda i popularnije od njih su u Veterniku „Travica“ i „Kod Duće“.
Jedna od najpoznatijih pečenjara u Nišu jeste pečenjara „Tanja“ na Bulevaru Nemanjića, kod pijace „Boško Buha“ – otvorena je pre 25 godina i od tada radi bez prekida, a građani u njoj mogu da kupe praseće i jagnjeće pečenje.
„Topi se u ustima, ukusno, odlično ispečeno…“, samo su neki od razloga koje kupci navode kao razloge što su stalni kupci pečenjare „Tanja“.
Uz odličan kvalitet, navode i pristupačnu cenu, pa se tako kilogram prasetine u ovoj radnji može da kupi za 2.000 dinara, a jagnjetine za 2.500 dinara. Osim Nišlija u pečenjari „Tanja“ pečenje redovno kupuju i stanovnici okolnih opština, a prema prodavaca, njihovi kupci su neretko i iz Leskovca, Vranja, Pirota.
Pročitajte još:
Čačak je grad nadaleko poznat po pečenju – kako jagnjećem, tako i prasećem.
O tome svedoče i redovi koji se stvaraju za velike praznike – Božić, Uskrs, ali i ljudi koji slave često naručuju u svojim omiljenim pečenjarama ovu ukusnu slanu poslasticu. U gradu pored Morave ima dosta ugostiteljskih objekata tog tipa.
Nadaleko su poznate pečenjare „Kod Brana“, „Kod Dragiše“, kao i one „Janković“ i „Ana“. Čačani kažu da je ipak vruće jagnjence i prasence najukusnije „Kod Brana“ i u pečenjari „Janković“.
„Svinjsko meso košta u pečenjarama za jedan kilogram od 1.500 dinara pa naviše, a vruća jaga najmanje 2.500“, ispričala je Marija Grbović Ljubici Sokić, reporterki Nova.rs.
Zlatiborsko selo Mačkat mnogi nazivaju srpskim „hramom pečenja“. Posetioci Zlatibora ali i putnici namernici ne zaobilaze Mačkat i vruće, za prste lepljivo pečenje.
Među više pečenjara, koje su proslavile ovo selo, najoznatija je ,,Bajo“, ali po ukusu i kvalitetu ne zaostaju ni druge. U restoranima Mačkata se mogu pojesti i retki specijaliteti od iznutrica kao što je sarmica u jagnjećoj maramici, ali i raznovrsni suhomesnati proizvodi koje masovno i uspešno proizvode meštani ovog zlatiborskog sela.
Pored Mačkata pečenje je proslavilo i restoran ,,Lojo“ u Sušici, neposredno pre Zlatibora, ali i restoran ,,Pego“ u Šljivovici na putu ka Kremnima i Višegradu.
Uvek treba slušati prave izvore, a jedan naš nam je rekao da treba otići u pečenjaru „Stari hrast“ u Bukoviku pored Aranđelovca – na praseće „bajadere“.
Pečenje iz Pečenjare „Veljković“ iz sela Bare kod Požarevca prodaje se i u Beču. Mladi domaćin Jovan Veljković, naslednik kraljevstva pečenja, sprema praseće pečenje, svinjsko pečenje, praseće bajadere.
Na magistralnom putu između Trstenika i Kruševca nalazi se selo Stopanja koje ima 1.300 stanovnika i osam pečenjara – što znači da na 162 stanovnika postoji jedna pečenjara. A bilo ih je i više u Stopanji. Iako meštani žive od poljoprivrede, ekonomsku sliku kraja popravljaju kafane pokraj puta.
Meštani se hvale da je i aktuelni američki predsednik Bajden 2009. probao pečenje u Stopanji.
A tamo su pečenjare dežurne kao apoteke – rade 24 sata, dok školarci užinaju sendvič sa 100 grama prasetine, piše Blic.
Miris vrućeg pečenja širi se glavnom ulicom, a red za pečenje čeka se i nedeljom.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare