Nikola Tesla, Leonardo da Vinči, Anđelina Džoli i ja imamo jednu zajedničku stvar.
I, pre nego što krenete da nagađate koja je to, otkriću vam – levoruki smo.
Ovaj svet je napravljen za desnoruke, i ko god rekao da to nije istina, samo se treba setiti da je sve od džezve za kafu, preko menjača u automobilu, do telefona i fotoaparata na kojima je dugme za otključavanje, odnosno okidač sa desne strane, namenjeno isključivo desnorukim ljudima.
Pročitajte i:
Na sreću, skoro sam kupila džezvu za levoruke, pa više ne prosipam kafu, a kada budem kupovala automobil, nek to bude automatik, čisto da se ne bih mučila sa manuelnim menjačem.
Često na prvu ne razlikujem levu i desnu stranu, mada to je problem sa većinom levorukih ljudi. Moj tata, njegov drug i moje dve drugarice – svi levoruki, takođe ne razlikuju u prvi mah strane.
Na jednom času vožnje, instruktor mi je rekao da skrenem desno, u mojoj glavi je to bilo levo – srećom, u jednosmernoj ulici nije bilo automobila. Posle smo se dogovorili da će mi pokazivati rukom, umesto da mi priča „levo, desno“.
Drugarica mi se nedavno žalila kako ima poteškoće na časovima mačevanja.
„Kada mi instruktor kaže da uradim nešto levom rukom, a stoji u tom trenutku preko puta mene, meni treba par sekundi da razmislim da li je moje levo njegovo desno ili ipak nije. Ne znam, stalno imam taj problem i uvek pogrešim, pa mi jednostavno kaže ‘ajmo sada drugom rukom, ne tom koju si koristila u prethodnoj vežbi’. E, tada mi već bude lakše“.
Ovo se i meni dešavalo na treninzima, da u većini slučajeva jedino ja vežbam levu nogu, dok svi oko mene vežbaju desnu.
Dok sam bila mala, na levoj ruci sam nosila uvek prsten, kako bih u svakoj situaciji iste sekunde znala da je to levo.
Ali najveći problem sam imala u školi, a taj problem prsten nije mogao da ublaži.
Sveske su mi uvek bile umrljane, morala sam da sedim isključivo sa leve strane, kako se ne bih gurala sa osobom iz klupe. Samo kada se setim koliko mi je ruka bila plava od mastila…
I dok su moje drugarice imale sveske sa spiralama, ja nisam jer bi mi spirala smetala prilikom pisanja.
Sa makazama nikada nisam bila vešta, uvek sam ih prebacivala u desnu ruku kada bih nešto sekla, jer pogodite šta – i makaze su napravljene za desnoruke.
Možda ove stvari zvuče smešno desnorukim ljudima, ali verujete, nama levorukima nije baš uvek zabavno.
Iako mi nije bilo svejedno u detinjstvu, vremenom sam se prilagodila svetu desnorukih jer nema vremena da razmišljaš o tome da li bi bilo lakše da je drugačije. A, verovatno bi.
***
BONUS VIDEO: Svetski dan levorukih: Potomci đavola, dobri ljubavnici, umetničke duše?!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare