Lotos stopala - kontroverzni običaj star 1.000 godina

Počeci sežu u daleki 10. vek, dok je praksa trajala sve do 20. veka. Postoji nekoliko teorija koje govore kako je nastala ova neprijatna tradicija, od želje da se imitira prirodno malo stopalo prinčeve najdraže konkubine, pa sve do priče o carici koja je imala mala, zdepasta stopala, zbog čega su postala pomodna, pišu na sajtu Nacionalna geografija.Postoji veoma malo pisanih dokaza o ovom običaju, a prema retkim zapisima, Kinezi su tim običajem slavili svoje plesačice koje su bile poznate po malenim stopalima i predivnim tačkama koje su izvodile. Podvezivanje stopala praktikovala je elita u bogatim delovima Kine, što sugeriše da je običaj potekao od bogatih devojaka koje su tako slavile jer su pošteđene fizičkih poslova. Takođe, time su slavile što su njihovi muževi mogli da se žene devojkama koje nisu morale da rade. Njihov jedini zadatak je bio da služe muževima, drže domaćinstvo i naređuju slugama. Ekonomska i socijalna draž tih žena počela je da seksualno privlači bogate muškarce.

Neki stručnjaci procenjuju da je čak dve milijarde Kineskinja podvezalo stopala od kraja 10 veka, pa sve do 1949. godine, kada su komunisti zakonom zabranili praktikovanje tog običaja.Podvezana stopala smatrana su erotičnim, a postoje i priručnici za seks iz vremena dinastije Ćing u kojima se predlagalo 48 različitih načina za igru njihovim nogama. Iako su ženska stopala izluđivala muškarce, neki ih nikada nisu videli bez zavoja. Razlog za to je i jedna izjava da takva ženska stopala bez cipele zauvek unište svaki estetski osećaj.Žene su zbog polomljenih kostiju i zavoja hodale otežano, a muškarce je uzbuđivalo baš to što se otežano ljuljaju.I to što su podvezana stopala bila skrivena od muških pogleda samo je po sebi bilo privlačno, mada su ta ista stopala imala nepodnošljiv miris i razne gljivične infekcije na delovima koji nisu bili pristupačni za pranje.Inače, ovaj prilično jeziv običaj podvezivanja uglavnom je podrazumevao da se lomi luk stopala. Proces je trajao gotovo dve godine kako bi se dobio željeni efekat stopala velikog svega osam centimetara. Najčešće je počinjao između treće i 11. godine života, pre nego što se luk stopala razvije do kraja. Sve se radilo u zimskim mesecima kako bi noge bile manje osetljive na bol. Prvo bi se svako stopalo umakalo u toplu mešavinu bilja i životinjske krvi kako bi smekšalo, a potom bi se nokti na nogama sekli koliko je dopušteno kako bi se sprečio nastanak infekcije.Devojkama su masirali stopala kako bi se pripremila za ono što sledi, a dugi zavoji kojima se to sve izvodi umakali su se u istu onu mešavinu bilja i krvi. Da bi se sprečio rast noge, prsti stopala su se savijali prema dole dok ne dotaknu tabane i pritiskaju se dok ne puknu. Nije bilo nikakve anestezije tokom procesa, tako da su devojke trpele nesnosan bol. Kada se prsti slome i saviju pod taban, cela noga bila je zatezana unazad kako bi luk stopala takođe pukao i time se omogućio početak pravog podvezivanja.

Kada bi podvezivanje bilo završeno, krajevi tkanine koja je služila u te svrhe bili su zašiveni da se ne bi opustili. Sušenjem bi se zavoji dodatno smanjili i još čvrće podvezivali. Da bi kosti zarasle na pravi način, stopala je trebalo redovno prati i pregledati. Umakali su ih u posebne smese koje su pomagale da odumrlo tkivo otpadne, a nakon takvog tretmana stopala bi se ponovo uvijala, svaki put još čvršće.I pored toga, podvezivanje je moglo da izazove tešku infekciju i gangrenu, a živeti sa takvim stopalima bilo je bolno, iako je bilo uvreženo mišljenje da su žene mogle normalno da hodaju, rade u poljima i penju se po planinama.Oblik savršenog stopala bio je poput lotosovog pupoljka, okruglasto i zaobljeno na peti, po čemu je i dobilo ime, a na prstima je prelazilo u šiljak, pa je sva težina bivala samo na palcu.BONUS VIDEO:https://www.youtube.com/watch?v=rEC5ICm0Mu8***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram