7
Ljuba Radojević je još kao tinejdžer snimao video klipove, posle je to preraslo u unosnu profesiju gde je radio spotove za neke od najpopularnijih domaćih izvođača. Međutim, u jednom momentu shvatio je da "to nije baš to", da je svoje dečačke snove izgubio u mašineriji svakodnevice, a stres košta mnogo više od zarade. Odlučio je da napravi preokret i sad ga na Youtubeu pratimo dok ispunjava svoj "bucket list" - njegova priča mogla bi da bude motivacija koja je i vama potrebna.
Milicu i Ljubu Radojevića upoznala sam na jednom putovanju kao mladi, energični i otkačeni par koji je uspeo da spoji ljubav, posao i zadovoljstvo. Snimali su uzbudljive avanture i prizore u egzotičnim zemljama i prikazivali ih pod svojom etiketom „Tropical life is fun“. Priča mi je postala još zanimljivija kad sam saznala da su gotovo preko noći promenili svoje živote – ostavili su svoje regularne poslove „od 9 do 17“, prodali stan kako bi kupili najbolju kameru i upustili se u ostvarivanje zajedničkog sna…
U međuvremenu im se posao razgranao, sve je teže bilo organizovati druženje ili neko novo putovanje, ali njihov „pečat“ prepoznavala sam u ambicioznim spotovima popularnih estradnih likova. U međuvremenu, postali su roditelji, preselili se, delovalo je da im sve ide savršeno, dok me nije trgao Ljubin novi video koji je okačio na Youtube. Naslov je „Živim poslednja 24h svog života“.
Srećom, ispostavilo se da je u pitanju novi projekat, ali – svakako tera na razmišljanje o tome šta zaista znači živeti i koliko vremena imamo dok potpuno ne utonemo u monotonu svakodnevicu.
Jer, čak i Ljubin „posao snova“ se u nekom momentu pretvorio u stres, koju je odlučio da prekine tako što će se vratiti na iskustva o kojim je maštao kao klinac i ispuniti svoj „bucket list“ pre nego što bude kasno. Naravno, sve će snimati i kačiti na Youtube kanal Filmmejker.
„Oduvek sam imao neku svoju listu ciljeva koja se vremenom updejtovala i dobio sam ideju da ona postane glavni kontent kojim ću se voditi kroz epizode, tako je i nastao Bucket List“, objašnjava Ljuba, a otkriva nam i deo te liste – neke od avantura koje ćemo videti u narednim epizodama.
„Na bucket listi su mnogi izazovi koje sam još davno ispisao na papir. Ne bih baš sve da ih otkrijem, da bi zadržali suprise efekat na youtube-u, ali kreću uzbudljivi projekti. Jedan od izazova bio je da istrčim 42,2 km full maraton. Krajem prošle godine otvorili smo svoj filmski studio, to mi je bio jedan od dražih izazova. Ako je adrenalin u pitanju skok iz aviona je do sada najuzbudljiviji. Amerika, izazov koji bi trebalo da se ostvari krajem ove godine… Tu je i „50 filmmejkerskih dana“, koji obuhvata 50 dana čiste discipline. Ustajanje u 5, treninzi, hladan tuš, ishrana, čitanje, snimanje klipova na dnevnom nivou i sve to u neprekidnom lancu od 50 dana. Trenutno sam u fazi snimanja tog videa i tek sam u četvrtom danu izazova. Mislim da će ovo biti i najteže izvesti, ali svedočićemo 50. danom snimka. Projekat „kuća iz snova“ trenutno je radni naziv i najduže je sniman klip, jer s komplikacijama sa majstorima traje već dve godine… Nećemo dalje da otkrivamo, ali ubeđen sam da će biti zanimljiv sadržaj, a isto tako i inspirativan i da će mnogi probuditi tog filmmejkera u sebi, da će se pokrenu sa snimanjem u bilo kakvim uslovima, jer put od hiljadu filmova počinje jednim frejmom.“
„Kao I svaki posao koji započnemo, započinjemo ga iz ljubavi. Još kao klinac od 14 godina snimao sam video klipove sa drugarima. Tad su još bile VHS kasete. Nisam ni sanjao da će sutra to postati posao kojim ću se baviti. Glupirali se na ulici, anketirali slučajne prolaznike. Po sobama pravili skečeve. Eh da je tad youtube postojao, gde bi danas bili… Vremenom sam se okrenuo muzici. Pisao tekstove i sklapao bitove. Kada je došlo vreme da pesme zaokružim sa spotovima, Milica je bila iza kamere i kroz tutorijale i moje spotove učila edit i istraživala moć Adobe Premiere programa koji i dan danas koristi u montaži“, priseća se Ljuba.
Svojevrsno „otkrovenje“ desilo se kad su jedne noći naleteli na klipove Devina Supertrampa.
Pročitajte još:
„Vodio je talente širom sveta na najlepše destinacije i pravio tada po nama najbolji content na youtube-u. Ta noć nam je preokrenula život. Odgledali smo svaki video na njegovom kanalu. Svanulo je, mi smo i dalje vrteli video za videom. U tom trenutku budi nam se ideja da krenemo da kreiramo identičan sadržaj. Novac za opremu nismo imali i jedina ideja bila je da prodamo krov nad glavom i sve uložimo u trenutno najbolju opremu na tržištu. I od tada počinje borba. Dva podstanara sa najskupljom opremom kreću u avanturu snimanja. Video za videom, zavrtela se priča, samo strast i po koji evro uložen u svaki projekat. Sve dok nismo spontano ušli u posao sa muzičkim spotovima. Tada strast vremenom prerasta u biznis, odvodi nas sa kursa ka kom smo se uputili.“
Ali gde je „zaškripelo“? U startu je delovalo kao posao iz snova – i dalje su snimali razne egzibicije, putovali, a još su za to bili i lepo plaćeni.
„Kreativnost koju smo gradili kroz prvobitne videe pretočili smo u formate od 3 minuta jedne pesme. Sve je krenulo uzbudljivo, osvojili smo tržište originalnošću i brzo je isplivao kvalitet. Vodili smo izvođače na destinacije širom sveta I snimali neverovatne spotove. Vremenom, nakon 300 spotova energija počinje da opada, a stres postaje sve veći. Uraditi jedan spot je kompleksan proces kroz koji prolazi dogovor oko budžeta, pisanje scenarija, pronalaženje lokacija, snimanje, isplate radnicima, montaža videa i na sve to krajnji rezultat koji treba da se svidi klijentu“, objašnjava Ljuba.
Kako je i u videu objasnio, počeli su da osećaju posledice neprestanog rada. Alopecija, gubljenje centra za ravnotežu, nesanice – neke su od njih. U njemu se, kaže, „polako budio alarm da nešto mora da se preduzme po tom pitanju“.
„Svaka firma koja oseti potrebu za promenom, znači da raste i da treba da širi tim kako bi uspeo da udovolji hiperprodukciji u kojoj se nalazi. Tako smo i mi doneli veće odluke u kojima ne želimo da budemo robovi hiperprodukcije. To nas je navelo da polako smanjujemo obim posla kako bismo zadržali kvalitet i kako bi imali vremena da se posvetimo svakom pojedinačnom spotu. Jer uvođenjem novih ljudi u tim ne bi bilo isto. Ako ja ne snimam ili Milica ne montira onda to nije više Tropical, jer svako od nas je napravio neki lični pečat koji predstavlja tu produkciju… Rekao sam da stavljam tačku na to. To naravno nije prestanak bavljenja filmmejkingom, već donošenje pametnijih odluka I bolja organizacija vremena, kako ni jedan projekat ne bi snosio posledice.“
U prevodu – smanjili su obim posla i potencijalnu zaradu, na račun kvaliteta spotova koje rade, ali i prostora za projekte koji ih lično ispunjavaju. Tako se i desio Ljubin Filmmejker šou.
„Filmmejker šou predstavlja život iz ugla jednog filmmejkera. Pogled kroz objektiv i životno iskustvo pretočeno u dobar storytelling“, daje nam kratku definiciju, a onda i šire objašnjenje.
„Naučio sam da ne uživam u potpunosti sadašnji trenutak, već da ga snimim, zatim editujem na računaru, dodavajući kreativnu notu sadržaju i tek na kraju upijam sve trenutke. Zatim tu emociju prenosim na gledaoca. Koncept kojim ću se voditi kroz video klipove je mešavina inspiracije, da se sve što si zacrtao može postićim i edukativnog sadržaja, kako postati filmmejker sa punim radnim vremenom“, kaže Ljuba koji je kao jedan od svojih ciljeva zacrtao i pisanje scenarija za video kurs, „koji će biti pogodan za sve filmske stvaraoce, kao i za početnike da poboljšaju kreiranje sadržaja na društvenim mrežama“.
Kaže da mu je, što se upornosti tiče, glavni uzor Casey Neistat „koji je prešao igricu što se filmmejkinga tiče“ snimivši preko 800 dana uzastopnog vlogovanja, dok mu je Dan Mace trenutno najveća inspiracija za kreativnost. Energije i ideja ne nedostaje, a vreme se već pronađe, čak i uz intenzivan porodični život sa dvoje male dece.
Pročitajte još:
„Podelili smo se na „osobu na terenu“, a to sam ja – priprema, organizacija sa timom i snimanje – i „osobu u centrali“, to je Milica. Ona koristi svaku pauzu između montaža da se posveti deci, tako i ja kada nemam snimanje „bejbisitujem“ dok Milica montira. Upotpunjujemo se. Ponekad ostavimo decu u vrtiću, a ponekad su kod baka i deka… I dalje u nama preovlađuje ta strast i upornost. Najbolja definicija je ta da bih se bavio filmmejkingom i da me ne plaćaju za to. To je moj hobi, moja svakodnevnica i moj posao“, kaže Ljuba.
A da stvarno ima poslednja 24 sata života, šta bi zapravo radio?
„Kada bi mi zaista ostalo 24h života, pogledao bih šta je najluđe sa liste neispunjenih ciljeva i pokušao da to ostvarim i da se odjavim sa stilom.. hahaha“
