Kultura hejta: "Na ulici sam videla kako na decu utiče serija Squid game"

Pogledajte snimak panela samo na Nova:

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=logovanjezanovodobadandrugi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2762825"]"Videla sam decu na ulici, koja imaju pet, šest godina, kako igraju 'Red light, green light' (Drvene Marije). Kad su uhvatili jedno dete koje se pomerilo, imalo je očajnu facu kao u Squid Game, kao da će ga neko pogubiti. Gledala sam to i nisam znala da li da snimim", ispričala je na panelu Ana Urlić, koja ima bogato iskustvo u digitalnoj komunikaciji i sama je doživela komentare mržnje na društvenim mrežama.Upravo je razgovorom o planetarno popularnoj korejskoj seriji započeo panel "Kultura hejta". Diskusija je otvorila mnoge teme koje se tiču nasilja i govora mržnje na internetu, kako se to odražava na realnost onih koji su tome izloženi, zašto je nasilan sadržaj često sadržaj koji se smatra zabavnim.Veliki deo razgovora se takođe tiče uticaja influensera i influenserki na širenje, odnosno suzbijanje, govora mržnje na društvenim mrežama i internetu uopšte.Dosta njih je iskoristilo seriju Squid game na pogrešan način.

Popularnost serije Squid game

Ana Urlić smatra da serija jako dobro pokazuje društvo pod kapitalizom – razbija ideju da ćemo svi istim radom ostvariti nešto. Osvrnula se na to kako su neki influenseri rekreirali seriju iz pogrešnih razloga."Jedni kriterijumi važe za bogate, drugi za siromašne. Mister Beast (jutjuber) gradi repliku cele igre i prostorija, bez toga da je uzeta u obzir ideja koja stoji iza toga – da se svi borimo za život u nejednakim okolnostima", ukazala je.Marko Čelebić smatra da je u Squid game najbitniji faktor to što svi dobrovoljno učestvuju u smrtonosnim igrama. To je uporedio sa stvarnim životom."Gledamo ljude koji su u apsolutno istoj poziciji koji dobrovoljno ulaze u nešto gde znaju da će da nastradaju. Mi koji koristimo društvene mreže to radimo dobrovoljno, svesni smo u šta ulazimo i kakav sadržaj šerujemo", rekao je.

Sve za klik

Ana Urlić je opisala i kako je to kad si žrtva hejt komenatara."Neki moji postovi su postali viralni par puta, pa sam na svojoj koži doživela užasne, preteće poruke. Dobijala sam slike Hilari Klinton koja jede malu decu. Treba da se bojiš za svoj život i sigurnost kad izađeš napolje, jer to više nije onlajn, tvoja slika je na nekim portalima, skinuta s Fejsbuka. Dosta sam se teško s time borila", priznala je.Zaključili su da influenseri uveliko imaju odgovornost za diskusiju koju kreiraju svojim potezima. Mnogi ne prezaju od negativnog publiciteta."Postoji dečko koji je išao po Knez Mihailovoj i tukao ljude, krao. To se toliko provlačilo po medijima da ja koji ne pratim to sada pričam o tome. Pogledao sam video i bio sam zgrožen – tako da on je svoje postigao", rekao je Čelebić.To sve najviše utiče na decu, kojima su takvi "izazovi" koje treba da snime za društvene mreže postali imperativ."Kao mlado biće imam svoje prijatelje, svoju školu, želim da se dokažem, da se izdignem iz mase i budem osoba koju će zvati na žurke. Nekad smo to radili u školskom dvorištu, a sada uzmem telefon, sedim kod kuće i snimam", rekao je Marko.Inače, ove konferencije se uživo emituju na portalu Nova S, kao i na fejsbuk stranicama- Propulsion i Ovako Stoje Stvari. Ovo je još jedna aktivnost projekta „Influens akademija”, koju organizacija Propulsion sprovodi u saradnji sa kompanijom Fejsbuk (Meta). Influens akademija je program koji gradi pozitivne društvene vrednosti, publiku i poruke najuticajnijih influensera na društvenim mrežama u zemlji kao medija 21. veka.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram