Kaže da je to "čisto bacanje novca".
Kejt Hašimoto već tri godine živi u Njujorku, gradu u kojem s prosečnom srpskom platom ne bismo preživeli ni nedelju dana. Međutim, Kejt uspeva i sa manje – vremenom je naučila da štedi na mnogim stvarima, nekih se potpuno odriče, za neke se cenka, za neke razmenjuje.
„Uvek se trudim da platim što je manje moguće… Generalno pokušavam da potpuno izbegnem trošenje novca“, objašnjava Kejt, koju vidimo kako cenu košulje u second hand radnji pokušava da sa 10 dolara spusti na pet.
Pročitajte još:
Voli buvljake baš zbog toga što su cene „fleksibilne“, a otkriva i da postoje posebna mesta na kojim se ne koristi novac, nego se stvari razmenjuju sa drugim ljudima – donese nešto što joj ne treba i uzme besplatno ono što želi.
Neretko kopa po smeću, ide po raznim promocijama svega i svačega, a stančić joj je pun stvari koje bi većina ljudi smatrala đubretom. Uključujući „krevet“ – napravljen od prostirki za jogu koje je neko bacio.
Ipak, lična higijena je najproblematičnija. Kejt uzima ubruse iz javnih toaleta i koristi ih po više puta, veš „pere“ kad se tušira, a nakon obavljanja nužde umesto WC papira koristi – vodu i sapun.
***
Bonus video: Činjenice o reciklaži koje morate da znate
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare