Svaka majstorska profesija sa sobom nosi i niz nesvakidašnjih, pa možda i pomalo čudnih želja. Kamenorezačka profesija nije izuzetak, te je sa nama Zoran Ribić podelio neke od najzanimljivih zahteva mušterija za kamenoresce.
Ukoliko vam deluje morbidno – preskočite. Mi ipak ne možemo poreći da su mnoge ideje mušterija i više nego zanimljive.
Na primer – spomenik za goluba. Ako niste znali da se i to radi, sad znate. Ovo je bio poseban golub zvani Steva i osvajao je mnoge nagrade na takmičenjima.
Međutim, to nije jedini spomenik golubu koji je ovaj majstor podigao. Napravljen je još jedan za srpskog visokoletača koji se zvao Čarli, a on je bio šampion na mnogim takmičenjima. Golub je sahranjen u dvorištu ispod vinove loze gde je prostor za sedenje, a spomenik je imao sve potrebno: ime, datum rođenja i smrti i izgraviranu fotografiju.
Ribić se seća i da je pravio spomenik za jednu pudlicu, a kao jedno od „remek dela“ ističe veliko granitno srce podignuto za „romskog kralja“. Srce je ogromno, i deluje kao da je ivica pukla i otpala. U stvari, simbolika je dirljiva: kada je kralj umro, otišao je i deo srca porodice sa njim.
Kralj je bio ljubitelj konja, tako da je na poleđini srca zalepljena i izgravirana slika njega sa konjima.
Gravirane slike sa motorima i automobilima su već vrlo česta pojava, ali se tu mogu naći i kombajni i traktori.
Kreativnost mušterija kada su epitafi u pitanju ide do beskonačnosti. Jedna gospođa je nakon postavljenog epitafa koji glasi: ‘Spomenik podiže žena sa ćerkama i zetovima’, par meseci kasnije tražila da se zetovi obrišu – nisu bili dobri.
„A jedan gospodin je tražio da se na njegovom spomeniku ugravira sledeće: ‘Spomenik podižem sam sebi za života, pošto onaj koji bi trebalo da mi podigne ne bi mi podigao’, nakon čega je doveo sina da mu to i pokaže“, priča nam Zoran Ribić.
Pročitajte još:
Na Lešću je čovek tražio da se postavi spomenik ostavivši kaparu, a dogovor je bio da se nakon ostavinske rasprave isplati ostatak. Nakon što je majstor to i učinio, prošlo je neko vreme i od mušterije ni traga ni glasa. Kada je majstor pozvao da proveri o čemu se radi, čovek je jednostavno odgovorio: ‘Znaš šta majstore, skini ti taj spomenik meni ne treba više. Ja sam ostavinsku obavio, novce uzeo, a ti spomenik skidaj i nosi.’
Za kraj smo ostavili jedan vrlo čest epitaf: ‘Ovde ležim ja, a čitaš ti. Bolje bi bilo da ležiš ti, a čitam ja.’ Iz ugla pokojnika svakako ima smisla.
***
Bonus video: Verovanja kod našeg naroda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar