0
Nakon slučaja Jovane Bakule, koja je javno optužila kompaniju P.S. Fashion da ugnjetava radnike, mobing je goruća tema medija. Postavlja se jako važno pitanje: kako prepoznati i prijaviti zlostavljanje na poslu?
Zamenica marketing menadžera kompanije P.S. Fashion Jovana Bakula, dobila je priznanje u kategoriji Instagram na dodeli nagrada Top 50 najbolje online stvari – a tu priliku je hrabro iskoristila da firmu optuži za mobing.
“Od devet zaposlenih koji su početkom godine bili u timu, sada nas je troje. Od toga je jedna koleginica na bolovanju zbog psihičke neuravnoteženosti. Zbog istih razloga, ogromnog pritiska i stresa, jedna koleginica je dala otkaz, dvoje kolega je dobilo otkaz pod nerazjašnjenim okolnostima, zbog stresa. Mnoge kolege su premeštene, tako da je ovo jedna Pirova pobeda“, rekla je Bakula u optužbi kompanije P.S fashion za mobing prilikom primanja nagrade.
Pročitajte još:
P.S Fashion je portalu Nova.rs dan kasnije poslao odgovor Jovani Bakuli, u kojem su istakli da su „šokirani“ i da pozivaju Jovanu da „konkretno ispriča koje su mobirajuće aktivnosti doživele njene kolege iz marketing sektora“.
Međutim, širom društvenih mreža su mnogi najavili bojkot kupovine odeće ovog modnog brenda, a usledile su i burne reakcije influensera koji su sarađivali sa P.S. Fashion.
Još važnije, pokrenula se jako važna tema o mobingu – šta je tačno mobing i kako se može prijaviti.
Svako fizičko ili psihološko maltretiranje i zlostavljanje na radnom mestu, sa ciljem da se obezvredi rad ili ličnost pojedinca, jeste mobing. Oblici zlostavljanja na poslu mogu biti ponižavanje zastrašivanje, uvredljivo ponašanje u nameri da se individua ili kolektiv kazni ili zastraši, neopravdano nametanje uslova rada, ugrožavanje zdravlja, izolovanje od drugih zaposlenih lica, navođenje da pojedinac da otkaz ili da raskine ugovor, ismejavanje, uznemiravanje (seksualno, psihičko, verbalno), zakidanje na zaradi, prema sajtu Mobing.rs.
Mobing je i ogovaranje, nametanje preterane količine posla, preterane kritike, kao i zadržavanje bitnih informacija koje su bitne za uspeh radnog mesta.
Mobing može da se dogodi i između radnika koji su u jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji, ali češće nadređeni, odnosno šefovi, maltretiraju jednog radnika ili čak grupu radnika.
Posledice nehumanog ponašanja na poslu mogu biti katastrofalne i razorne za samu osobu, njeno zdravlje i porodicu, ali i za društvo u celini.
Kao fizičke posledice navode se: hronični umor, smetnje sa probavom, povećana ili smanjena telesna težina, različiti bolni sindromi i smanjen imunitet.
A tu su i ozbiljne psihičke posledice: depresivnost, emocionalna praznina, anksioznost, suicidalno ponašanje, gubitak motivacije i entuzijazma, poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana potreba za alkoholom, sedativima i cigaretama.
Mobing reguliše Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu.
Zaštitu od zlostavljanja mogu da traže svi zaposleni bez obzira na to da li su u radnom odnosu (zaposleni na određeno ili neodređeno vreme) ili rade po nekom drugom ugovoru (preko omladinske zadruge, po ugovoru o delu, volonterskom ugovoru, ugovoru o stručnom osposobljavanju i usavršavanju).
Pre svega, mobing se teorijski može reširi u okviru firme, mirnim putem. U pitanju je postupak mirenja putem posredovanja, a rok za podnošenje zahteva posredovanja, rok da poslodavac prihvati zahtev, kao i rok da se vodi posredovanje iznosi tri dana od datuma kada poslodavac primi zahtev.
Posrednik može samo da predloži rešenje situacije, a ne i da ga nameće. Posrednik treba da se odabere u roku od osam radnih dana, a razrešenje postupka može da traje 30 dana od dana određivanja. Ukoliko se ovaj postupak ne razreši, sledeći korak je prijava i tužba.
Mobing se prijavljuje sudu i to podnođenjem tužbe protiv lica koje je vršilo mobing. Rok za podnošenje tužbe za mobing je šest meseci od dana kada se desila poslednja situacija koja predstavlja zlostavljanje. Ukoliko je pokušano rešavanje spora mirnim putem, odnosno posredovanjem, rok za podnošenje tužbe je 15 dana od kada je dostavljeno obaveštenje da zaposleni nije zadovoljan razrešenjem postupka.
Mobing na poslu bi trebalo da bude hitan slučaj, ali u praksi se suđenja odugovlače. Važno je da radnik zna svoja prava dok traje postupak. Zaposleni ima pravo da odbije da radi dok traje sudski proces i da za to dobije novčanu naknadu u visini mesečne zarade.
Poslodavac može da premesti zlostavljača u drugu radnu okolinum, ali da ga udalji sa rada uz određenu novčanu naknadu u obliku zarade.
„Pre nego krenete sa zakonskim postupkom zaštite od mobinga, najbolji način borbe protiv mobinga je da „vratite loptu“ moberu i da se borite na njegovom terenu, njegovim sredstvima. Ne vredi vam da mu se pravdate jer je već to znak slabosti, a posebno ne da ga molite, jer mober nema ni razumevanja ni milosti“, objasnila je psihološkinja Vera Kondić za Infostud i dala nekoliko praktičnih saveta za žrtve mobinga.
Pročitajte još:
„Ako omalovažava vaše rezultate rada, pišite izveštaje o svom radu: ako je mober koleginica/kolega, bitno je da vaš izveštaj dostavite svom rukovodiocu, kako biste na objektivan način anulirali nameru koleginice/kolege. Ako je mober vaš rukovodilac, pišite izveštaje i njemu i drugim rukovodiocima koji su na hijerarhijski višem nivou i svoj čin objasnite rečima npr.da se tako radi svuda u svetu i sl.
Izveštaji o radu (nedeljni, dvonedeljni, mesečni) koje dostavljate moberu ako je on Vaš rukovodilac, ali istovremeno i višim nivoima rukovođenja, su takođe dobar način da se zaštitite ako Vam rukovodilac-mober ne daje nikakve zadatke (sindrom praznog stola), ili vam daje radne zadatke koji nemaju veze sa vašim poslom, ili su degradirajući.
Važno je i da se ne ponašate uvek na isti način, menjajte taktiku da vam mober „ne uđe u trag“. Mober se hrani vašim strahom, i zato je bitno da ne pokazujete niti njemu/njoj, niti drugim zaposlenima (a posebno onima servilnima, koji kao pokušavaju da vam pomognu) da ste uplašeni. Zato je bitno i da ojačate svoju poziciju jer kako on ima one koji jačaju njegovu/njenu moć, tako i vi morate da pronađete svoju grupu za podršku. To mogu biti drugi zaposleni, klijenti sa kojima ste vi u kontaktu, sindikat ili udruženja čiji ste član ili sa kojima ste u kontaktu.
Važno je i da analizirate svoj „slučaj“ i da se dobro upoznate sa mobingom kao pojavom, ali i sa motivima i mogućim budućim „koracima“ mobera, da biste bili za „korak ispred“ i da biste se dobro spremili za odbranu“, navela je Vera Kondić, koja je bila članica udruženja NoMobbing.
Ovo su neke organizacije kojima se možete obratiti:
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
