3
Ko bi rekao da sladoled može da "zapali" društvene mreže u ovom trenutku, ali desilo se - Istok Pavlović se pohvalio da goste iz EU vodi na gelato, i sad pola Srbije raspravlja o tome da li je gelato isto što i običan sladoled.
Došli mi gosti iz EU, odvedem ih u Luff u Njegoševoj na gelato, taman pomisle da smo mi Srbi normalni, kad tri koraka dalje mural. Pitaju me “jel ovo Ratko Mladić”, ja pognem glavu i ne znam šta da kažem.
— Istok Pavlović (@istok) November 10, 2021
Reakcije su bile takve da je sam Pavlović u svom sledećom statusu pokušao da objasni da gelato nije isto što i sladoled. „Gelato se pravi drugačije i skuplji je jedno 3 puta od sladoleda, ali je i 3 puta ukusniji“, napisao je, a Ani Štajdohar objasnio da je u Italiji „svuda gelato“ i da „ko proba gelato jednom, sladoled više ne jede“.
Zato što u Italiji i nema nigde ovog bezukusnog snega koji se kod nas u svakoj poslastičarnici prodaje pod imenom “sladoled”. Tamo je svuda gelato. Razlika je u načinu pripreme, koncentraciji sastojaka itd. Sladoled ima 50% vazduha. Ko proba gelato jednom, sladoled više ne jede. https://t.co/eXmj4gqLln
— Istok Pavlović (@istok) November 10, 2021
Gelato (đelato) na italijanskom jeziku znači sladoled. Za mnoge se tu stavlja tačka.
Ipak, neki „stručnjaci“ će vam objasniti da postoji suštinska razlika između „običnog“ sladoleda i pravog italijanskog gelata.
Sajt Foodnetwork ukazuje na nekoliko, pozivajući se na stručnjaka za sladoled Morgana Morana.
Gelato je, navodi se, kremastiji, „svilenkastiji“, i gušći od sladoleda. Pravi se sa više mleka, a manje krema od sladoleda i generalno ne uključuje žumanca. Dok sladoled ima minimum 10 odsto masnoće, kod gelata je to svedeno na 4-9 procenata masti.
„Gelato je takođe manje vazdušast od američkog sladoleda – što pomaže da ostane gust, tečan i kremast. A manje masnoće za prekrivanje vašeg nepca omogućava da ukusi budu jači“, kaže Morano. „Još jedan pojačivač ukusa: italijanski gelato se servira oko 10 do 15 stepeni topliji nego sladoled, tako da su vaša usta manje utrnuta i bolje mogu da ga okuse.“
Sajt Najbolje iz Italije ističe da gelato ima manje masnoće od standardnih sladoleda, te da je način pripreme drugačiji.
Pročitajte:
„U početnoj fazi pripreme prilično podseća na sladoled, pre svega zahvaljujući krem-osnovi, ali se meša sporije i hladi na nešto višoj temperaturi. To sporo mešanje daje ovom slatkišu manje vazduha (nego što je to slučaj sa sladoledom), pa je gelato gušći. Viša temperatura pri hlađenju omogućiće da on ostane svilenkastiji i mekši. Takođe, za pripremu gelata trebalo bi koristiti manje šlaga i jaja (ili se čak neće koristiti uopšte) kako bi ukus glavnog sastojka bio najjači“.
U svetu se ova ledena poslastica ipak uglavnom naziva „italijanskim sladoledom“, međutim, u Srbiji danas, „gelato“ nekima svakako zvuči egzotičnije. Šta vi kažete?
***
Bonus video: Sladoled
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
