7
Zašto je odabran 25. decembar?
Danas je Božić po gregorijanskom kalendaru, a najveći hrišćanski praznik 25. decembra slave Rimokatolička crkva, Anglikanska crkva i protestantske crkve.
Prvi zabeleženi datum Božića koji se slavio 25. decembra bio je 336. godine, u vreme rimskog cara Konstantina (on je bio prvi hrišćanski rimski car). Ali to u to vreme nije bio zvanični rimski državni festival.
Postoji mnogo različitih tradicija i teorija o tome zašto se Božić slavi 25. decembra.
Vrlo rano hrišćansko predanje govorilo je da je dan kada je Mariji rečeno da će imati veoma posebnu bebu, Isusa (nazvan Blagovesti) bio 25. marta – i danas se slavi 25. marta. Devet meseci posle 25. marta je 25. decembar!
Rimski festival Saturnalija održavan je između 17. i 23. decembra i u čast rimskog boga Saturna. Takođe se smatra da je 274. godine rimski car Aurelijan uveo praznik „Dies Natalis Solis Invicti“ (što znači „rođendan nepokorenog sunca“) koji se takođe naziva „Sol Invictus“ i održan je 25. decembra. Sve su to razlozi zbog kojih je kasnije baš taj datum utvrđen za hrišćanski praznik.
Većina sveta koristi gregorijanski kalendar koji je uveo papa Grgur XIII 1582. Pre toga je korišćen „rimski“ ili julijanski kalendar (nazvan po Juliju Cezaru). Kada je došlo do promene, izgubljeno je 10 dana, tako da je dan koji je usledio nakon 4. oktobra 1582. bio 15. oktobar 1582.
Božić je počeo da se slavi posebnom liturgijom u 9. veku, ali nije dostigao značaj ni Velikog petka ni Uskrsa, druga dva velika hrišćanska praznika. Rimokatoličke crkve slave prvu božićnu misu u ponoć, a protestantske crkve sve češće održavaju božićne sveće kasno uveče 24. decembra. Posebna služba prepliće božićne pesme sa čitanjem Svetog pisma koja pripoveda o istoriji spasenja – od pada u rajski vrt do Hristovog dolaska.
Pročitajte još:
Krajem 18. veka praksa davanja poklona članovima porodice postala je široko uspostavljena. Teološki, praznik je podsetio hrišćane na Božji dar Isusa čovečanstvu, čak je i dolazak mudraca u Vitlejem sugerisao da je Božić na neki način povezan sa davanjem poklona. Praksa davanja poklona, koja seže u 15. vek, doprinela je da Božić postane praznik fokusiran na porodicu i prijatelje.
S obzirom na važnost Božića kao jednog od najvećih hrišćanskih praznika, većina evropskih zemalja, pod hrišćanskim uticajem, 26. decembar obeležava kao drugi božićni praznik. Ova praksa podseća na drevno hrišćansko liturgijsko shvatanje da proslavljanje Božića, kao i Uskrsa, treba da traje cele nedelje. Nedeljna svetkovanja su, međutim, sukcesivno svedena na Božić i jedan dodatni praznik 26. decembra.
Sinoć je u crkvama širom sveta služena sveta misa polnoćka, koju je u Beogradu predvodio novi beogradski nadbiskup Ladislav Nemet i to u Katedrali Uznesenja blažene device Marije kada je između ostalog, pored značaja Božića, dana rođenja Hristovog, podsetio i na važnost mira. Nemet je podsetio da mi imamo tu sreću da proslavljamo Božić u miru, a da puno naroda u svetu ovaj praznik zajediništva i veselja, dočekuju u nesigurnosti i ratu.
„Anđeli su na rođenju sina božjeg pevali o miru, ne o otpustu poreza ili crkvenoj restituciji“, podsetio je nadbiskup i naglasio da bi upravo zato svi sebi trebalo da postavimo pitanje da li svojim rečima, mislima i delima širimo mir ili dovodimo do podela, mržnje i na kraju, rata.
Povodom Božića, patrijarh srpski Porfiije poručio je da radost predstojećeg praznika treba da “ispuni duše i srca svih hrišćana kako bismo svi slavili ime Božje u vekove vekova“.
Papa Franja je sinoć služio misu u Bazilici Svetog Petra u Vatikanu kada je upozorio da pohlepa i glad za još više moći navodi neke da „konzumiraju svoje susede“, aludirajući na rat u Ukrajini i druge konflikte u svetu.
Papa Franja podsetio je na pohlepu i konzumerizam u raznim oblicima, i pozvao vernike na povratak izvornim vrednostima slavljenja Božića i solidarnost sa žrtvama rata i siromašnima.
***
BONUS VIDEO: Beogradska Božićna bajka je Među nama…
