Gradi se "zid drveća" dug 8.000 kilometara - razdvojiće kontinent, ali će prehraniti milione ljudi

Iako naziv sugeriše da je reč o neprekidnom pojasu drveća, ovaj projekat je mnogo složeniji. Njegov cilj nije samo sadnja miliona stabala, već obnova degradiranih ekosistema, zaustavljanje širenja pustinje, unapređenje poljoprivrede i stvaranje boljih uslova za život miliona ljudi koji žive u jednoj od klimatski najugroženijih oblasti planete.

Projekat je 2007. godine pokrenula Afrička unija kao odgovor na sve izraženiju dezertifikaciju i propadanje zemljišta u Sahelu, ogromnoj polusušnoj oblasti koja razdvaja Saharu od zelenijih savana južnije na kontinentu.

U početku je plan bio da se napravi zeleni pojas širok oko 15 kilometara koji bi se prostirao čitavom širinom Afrike. Međutim, naučna istraživanja pokazala su da takav pristup ne bi dao najbolje rezultate, pa je projekat vremenom prerastao u mnogo širu inicijativu obnove prirode.

Danas se umesto jedinstvenog pojasa drveća obnavljaju šume, travnjaci, močvare, poljoprivredne površine i autohtona vegetacija, pri čemu se svako područje uređuje u skladu sa lokalnim klimatskim i prirodnim uslovima.

Zašto je ovaj projekat toliko važan?

Sahel se decenijama suočava sa dugotrajnim sušama, degradacijom zemljišta i sve izraženijim posledicama klimatskih promena. Milioni stanovnika tog područja žive od poljoprivrede i stočarstva, ali kako se zemljište iscrpljuje, a padavine postaju sve nepredvidljivije, prinosi opadaju, raste siromaštvo, a bezbednost hrane postaje ozbiljan problem.

Obnovom zemljišta trebalo bi da se poboljša kvalitet tla, poveća zadržavanje vode, obnovi vegetacija i omogući stabilnija proizvodnja hrane. Istovremeno, očekuje se da će se povećati biodiverzitet i smanjiti pritisak koji mnoge ljude primorava da napuste svoje domove u potrazi za boljim životom.

Naziv "Veliki zeleni zid" može da zavara jer projekat ne podrazumeva jednu neprekidnu liniju drveća koja preseče Afriku.

Na pojedinim lokacijama sade se autohtone vrste drveća, dok se u drugim područjima podstiče prirodna obnova vegetacije. Poljoprivrednici uvode održivije metode obrade zemljišta, prikuplja se kišnica, obnavljaju se travnjaci i poboljšava kvalitet zemljišta.

Takav pristup omogućava da se mere prilagode specifičnostima svake oblasti, umesto da se svuda primenjuje isto rešenje.

Ambiciozni ciljevi do 2030. godine

Planovi Velikog zelenog zida spadaju među najveće ekološke ciljeve na svetu. Do kraja ove decenije trebalo bi da bude:

• obnovljeno 100 miliona hektara degradiranog zemljišta, što odgovara površini približno jednakoj Egiptu,
• iz atmosfere uklonjeno oko 250 miliona tona ugljen dioksida,
• otvoreno 10 miliona radnih mesta povezanih sa zelenom ekonomijom,
• poboljšani uslovi života i bezbednost hrane za milione stanovnika Sahela.

U projektu učestvuje više od dvadeset afričkih država uz podršku međunarodnih organizacija, razvojnih banaka i brojnih ekoloških fondova.

Rezultati su već vidljivi

Iako je pred inicijativom još mnogo posla, pojedine zemlje već beleže značajan napredak.

Senegal je zasadio milione stabala i obnovio velike površine oštećenog zemljišta. Etiopija je kroz opsežne programe revitalizacije rehabilitovala milione hektara, dok su Nigerija, Niger i druge države proširile održive metode upravljanja zemljištem.

Prema poslednjim procenama, do sada je obnovljeno oko 30 miliona hektara degradiranih površina.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da će ostvarenje svih planiranih ciljeva do 2030. godine zahtevati dodatna finansijska ulaganja, snažniju saradnju među državama i stabilnije bezbednosne prilike u regionima pogođenim sukobima.

Korist za prirodu i ljude

Obnova ekosistema donosi mnogo više od lepšeg pejzaža. Drveće i druga autohtona vegetacija sprečavaju eroziju zemljišta, poboljšavaju obnavljanje podzemnih voda i vezuju velike količine ugljenika koji bi inače ostao u atmosferi.

Istovremeno, obnovljena staništa omogućavaju povratak brojnih biljnih i životinjskih vrsta, dok poljoprivrednicima zdravije zemljište donosi veće prinose, sigurniju ispašu stoke i stabilnije prihode.

Projekat koji može promeniti svet

Veliki zeleni zid danas se smatra jednom od najvećih inicijativa za obnovu prirode u istoriji. Njegov značaj prevazilazi granice Afrike, jer bi iskustva stečena u Sahelu mogla da posluže kao model za obnovu degradiranih područja u drugim sušnim delovima sveta.

Ovaj projekat pokazuje da zaštita prirode i ekonomski razvoj ne moraju da budu suprotstavljeni ciljevi. Naprotiv, zdravi ekosistemi mogu istovremeno da doprinesu očuvanju životne sredine i poboljšanju kvaliteta života miliona ljudi.

Za razliku od zidova koji razdvajaju narode, afrički Veliki zeleni zid zamišljen je kao živa barijera koja ponovo spaja prirodu i ljude, vraća život iscrpljenim predelima i gradi otporniju budućnost u vremenu klimatskih promena.