Splavovi su danas turistička atrakcija Beograda - nešto bez čega ne možemo da zamislimo srpsku prestonicu. Sada ih ima na desetine, ali veliki deo istorije Beograda prošao je bez splavova. Iz tog perioda dolazi i jedna fotografija.
Ušće Save u Dunav načičkano je splavovima, koji su nezaobilazni deo pejzaža tog prelepog dela Beograda.
Međutim, za sve koji su možda zamišljali kako bi taj predeo izgledao bez silnih restorana i klubova na vodi, sada se pojavila fotografija koja je viralna na Tviteru.
Ovo je Beograd u prošlosti – prizor koji je sada nemoguć, koliko i neke od najlepših ulica grada bez mora parkiranih automobila.
Ušće bez splavova, 1980.
?Zanimljivosti o Beogradu pic.twitter.com/bfeEc2FYgF
— Savski nasip (@savski_nasip) April 28, 2021
Inače, kako piše Bane Gajić za Vice, silazak Beograđana na reke počeo je još šezdesetih, kada je legendarni beogradski arhitekta Predrag „Peđa Isus“ Ristić napravio avangardnu kućicu na Adi Međici.
Pročitajte još:
Međutim, splavovi su ipak došli kasnije – do kraja sedamdesetih na Adi Ciganliji je bilo nekoliko splavova, ali prvi restoran na vodi nikao je 1983. godine. Državni odgovor na taj privatni lokal bio je splav avio-kompanije JAT.
A krajem osamdesetih na rekama počinje noćni život – na Novom Beogradu otvara se splav-diskoteka imena koje je bilo proročko. Zvala se „Estrada“. Splav je imao deo sa separeima, kao i prostor za igru. Uskoro ga je pregazio veći splav „Triton“, koji je bio često mesto obračuna kriminalnih grupa tokom devdesetih. Onda je otvoren i čuveni „Lukas“ koji je poznatom folk pevaču Aleksandru Vuksanoviću lansirao karijeru.
Posle 1996. splavovi su osvojili obale reka sve do Gazele i hotela Jugoslavije. Danas, svako može pronaći splav za sebe: od fokla do alternativne elektronike, čak i hostela na vodi.
Estetska dimenzija splavova je pitanje za sebe – po kojem će Beograđani verovatno biti oštro podeljeni.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare