Feminizam i emancipacija u pesmama naših turbo-folkerki

Ima li tema u našem turbo - folku koje ruše patrijarhalne okvire i šalju poruke o snažnoj, emancipovanoj ženi?Na ovo pitanje nam odgovara Jelena Višnjić programska direktorka BeFem, feminističkog kulturnog centra."To pitanje je bilo aktuelno pre deset godina, danas nisam sigurna da ima bilo kakav simbolički ni politički značaj. Svi su na sebe zalepili etikete emancipovanih žena i feministkinja, zaboravljajući da je feminizam pre svega politička praksa i delovanje. Ja bih na ovom mestu pre navela jedan paradoks emancipacije.U periodu kada je javna reprezentacija i govor o homoseksualnosti bila retkost, Seka Aleksić je snimila pesmu "Sviđa mi se tvoja devojka", u kojoj se u stihovima eksplicitno izražava lezbejska žudnja. Stihovi refrena: "...I mada slutim da zbog toga nisam normalna, baš mi se sviđa tvoja devojka", a na samom kraju “...Krene ona, krenem ja, pa laganim korakom odlazimo zajedno", upozoravaju nas na svesnost o još uvek dominantnom homofobičnom diskursu u našem društvu u kojem je istopolna ljubav polje zabrane i tabua, ali istovremeno i mogućnosti da se napusti zona sigurnosti (hetero)normativnih praksi. Danas Seka Aleksić recituje stihove oca Tadeja, promoviše koncept pravoslavne majke i tu možemo jasno videti kako se identiteti grade u odnosu na zahteve društveno etabliranih i poželjnih slika rodnih uloga", kaže Jelena Višnjić.https://www.youtube.com/watch?v=aTfDqmgI-f8Pevačice koje su 90-ih u svojim pesmama vežbale vibrato uz stihove o ženi koja je erotizovani objekat, danas demaskiraju nejednakost odnosa u ljubavnoj vezi i ne pristaju na ulogu žrtve. Možda je upravo to jedan od razloga što je i pesma Maje Berović "Djevojačko prezime" toliko slušana.

"Ponosno nosim djevojačko prezime, naći ću pravog il' biću sama, dajem obećanje, ne dam na sebe, ne dam slobodu, muškom rodu, nisam ja igračka za maštanje", peva ona, a Stoja u "Idi mami pa se žali" poručuje: "Dugo spavam, kuvam loše, trošim pare, vozim porše, mene pljuni, sebe hvali, idi mami pa se žali".https://www.youtube.com/watch?v=d933iPDjb5EPitamo Jelenu Višnjić da nam uporedi junakinju u turbo-folk pesmama 90-ih i danas."Promenom pravca političkih kretanja (ispostaviće se prividnom), nestankom 'ratničke kulture' koja je ispunjavala društveni i medijski prostor tokom devedesetih godina, ulaskom u period tranzicije i formalno dekorativne demokratizacije, sudarom lokalnog i globalnog medijskog narativa, proizvodi(la) se nova slika ženskosti u punoći samo(za)dovoljnosti.Od rehabilitovane patrijarhalne matrice u hipererotizovanoj slici žene u funkciji objekta, preko oslobođene ženstvenosti koja prati kretanja na globalnoj ženskoj pop sceni, do subverzivnog i emancipatorskog potencijala njihovog delovanja, kada su u državi koja je zabranjivala povorke ponosa javno davale podršku LGBT zajednici ili govorile o ratnim zločincima (kao što je Jelena Karleuša).Danas su turbo folk pevačice, ako ta kategorija više uopšte postoji u sintezi muzičkih žanrova, u svojoj poetici na putu ostvarenja emancipatorske doktrine koja počiva na ženskom oslobođenju, samostalnosti, ekonomskoj nezavisnosti i pravu na vlastito telo", kaže ona.