"Emili u Parizu", nova Netflix serija koja je obećavala glamuroznu modu i zabavnu ljubavnu priču, na kraju je gledaocima donela samo niz stereotipa, klišea i zapleta koji, po mišljenju mnogih, vređaju inteligenciju.
Autor kultne serije „Seks i grad“ Daren Star poznat je po tome što ume daleko da ode u svojoj mašti kad stvara glavne junakinje. Znamo da ni Keri Bredšo nije mogla da priušti paprene Manolo Blahnic cipele od pisanja kolumne, ali barem su drugi likovi i zapleti u ovoj seriji bili zaista pametni, zabavni i duhoviti.
Njegova nova serija „Emili u Parizu“, nažalost, ne može da se pohvali bilo čime što bi moglo da kompenzuje blamantnu količinu stereotipa o Francuzima i životu u Parizu uopšte. U današnjim vremenima umreženosti, kada apsolutno sve može da se proveri, serija se suočila sa talasom negativnih kritika, jer ljudi više jednostavno ne trpe previše nerealne televizijske bajke.
Priča se da je serija već glavna šala u Parizu, a sigurno će brojnim Amerikancima izazivati neprijatni osećaj u stomaku kad god se susretnu sa nekim Francuzom. Ovo su sve pogrešne predstave prikazane u ostvarenju koje je već sad postalo jedno od iritantnijih u poslednje vreme.
Pušenje u javnim prostorijama, u šta spadaju i kancelarije, ilegalno je u Francuskoj još od 2009. godine. Uprkos tome, u seriji vidimo da likovi opušteno pale cigaretu u restoranima, kancelarijama, na zabavama… Takođe, u Francuskoj je značajno opao broj pušača jer malo ko sebi može da priušti ovu štetnu naviku. Cigarete su preskupe, a po zakonu je kažnjivo da je zapalite u svojoj kancelariji.
Emili je došla u luksuznu kompaniju da im objasni kako da koriste društvene mreže. U 21. veku. Kako da ne. Francuzi inače žive izolovani od ostatka sveta, pa iako su dom nekih od najvećih modnih kuća, svim tim prestižnim brendovima do sada nije palo na pamet da naprave strategiju predstavljanja na Instagramu. Tek će jedna mlada Amerikanka da ima pokaže kako se koristi ova društvena mreža koja je uveliko osnova poslovanja brojnih modnih kuća. Takođe, sve digitalne kampanje koje Emili radi su na engleskom jeziku, što je apsurd – jer ako plasira proizvod na francusko tržište, logično je da ga plasira na francuskom jeziku.
Emili je smeštena u chambres de bonnes – stanu koji je nekada bio predviđen za poslugu. U realnosti, ovakvi stanovi apsolutno ne izgledaju kao onaj koji smo videli u seriji. Pre svega, oni su zaista bili mali – otprilike 7 metara sa 2 metra. Takođe, nisu smešteni na poslednjem spratu odakle puca pogled na prelepi gradski pejzaž, već su se uglavnom nalazili između spratova, na odmaralištima. Nisu imali ni svoja kupatila, već su stanovnici takvih stanova primorani da koriste zajednička. Međutim, da su producenti serije stavili Emili u realističan chambres de bonnes stan, ona odatle nikako ne bi mogla da se slika za Instagram.
Ova serija kao da nas vodi u Francusku 19. veka – svuda se puši, a zgrade nemaju liftove – što je još jedna ogromna laž. Zapravo, svaka zgrada je u međuvremenu ugradila lift, čak i Ajfelova kula ima lift! Takođe, nije tačno da samo u Francuskoj postoji prizemlje, pa se zatim broje spratovi – tako je apsolutno svuda! Ovaj lažni detalj je očigledno izmišljen kako bi Emili upoznala zgodnog kuvara.
Ovo je zapravo stereotip u kojem ima najviše istine – međutim nije toliko jednostavno kao što je prikazano u seriji. Parižani će za sebe uvek reći da nisu snobovi, kao i da su recimo u Londonu ljudi čak i više neprijateljski nastrojeni. Međutim, osobe iz unutrašnjosti Francuske bi ipak primetile da Parižani zaista mogu da budu besni bez razloga i arogantni – međutim zlostavljačko ponašanje kakvo Emili doživljava od strane svojih kolega je apsoultno neprihvatljivo i ne bi se dogodilo u realnosti.
Očekivano je da će čitava serija biti na engleskom jer je pravljenja za publiku iz SAD, međutim to se nikada ne bi dogodilo u pravoj francuskoj firmi. Zaposleni se nikada ne bi zbog jednog Amerikanca prebacili na isključivo engleski jezik. U stvarnosti, Emili nikada ne bi dobila posao u Parizu, jer gotovo svaka velika kompanija u Francuskoj, bilo da je domaća ili strana, očekivaće da tečno govorite francuski jezik.
Emilina šefica ima aferu sa oženjenim čovekom, pa su joj objasnili da je u Francuskoj to dobrodošlo i da čak žene dobro znaju da dele istog muškarca. Takođe, svaki prelepi Parižanin na kojeg Emili na leti obavezno počne da flertuje sa njom. Ipak, u realnosti Francuzi nemaju toliko divlje seksualne živote – štaviše, mnogi su religiozni. Niti su muškarci obavezno seksisti i izjavljuju stvari kao što su „dopada mi se tvoja američka pi*ka“. Ovde je čak serija uvredila čitavu naciju.
Tačno je da Pariz opravdava svoju titulu modne prestonice i da su brojne Francuskinje zaista obučene besprekorno. Međutim, apsolutno nije tačno da svi nose dizajnerske komade u tamnim bojama – to zapravo najviše zavisi, kao i svuda u svetu, od pozicije u društvu i nečijih prihoda. Tamni tonovi i pripijena odeća više liče na Italijane nego na Francuze. U Francuskoj ljudi često nose svetlu odeću i materijale poput šifona i lana. A kad već pominjemo oblačenje, Emilin modni ukus je zaista pod znakom pitanja – njeno ludačko kombinovanje printova, kao i određeni komadi poput majice sa Ajfeolovim tornjem, zaista su na granici dobrog ukusa. Očigledno je zamisao bila da se stvori nova Keri Bredšo – ali već postoji jedna, kojoj su takvi modni izbori i mogli da se oproste.
U prelepim kadrovima Pariza, dok Emili šeta ulicama, pored nje prolaze isključivo bogato obučeni belci. Svako ko je bio u Parizu, zna da u gradu živi mnogo osoba afričkog porekla. Ipak, njih u seriji uopšte ne vidimo – jer su očigledno hteli da naslikaju Pariz onakvim kakvim ga zamišlja prosečan Amerikanac, koji nikad nije kročio u Evropu, a kamoli u Grad svetlosti.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama: