Dane posle ukidanja vanrednog stanja obeležile su fotografije iz Novog Sada i Beograda na kojima su ljudi na različitim lokacijama ostavljali iza sebe gomilu đubreta i za koje smo masovno povikali - mi smo stoka.
Higijena nam nikada nije bila jača strana, sa tim se suočavamo svakodnevno, s pandemijom i bez nje. Onaj što je bacao kesu sa đubretom kroz prozor sigurno ni tokom policijskog časa nije imao dilemu – da li da ga prekrši i išunja se do kontejnera. Prosto je – naučiš u kući, dok si mali, neko te tamo vaspita i na vreme ti objasni da podigneš papirić s ulice kad ti ispadne i baciš ga u kantu. Nema tu mnogo filozofije.
Pročitajte još:
Ponedeljak na beogradskoj Adi Huji dokazuje da ipak nije sve u domaćem vaspitanju i našim navikama, kao ni u svesti o životnoj sredini, jer na travnjacima nije bilo đubreta, kao ni na pešačkim stazama. Otpaci su u kantama, koje su raspoređene na svakih nekoliko metara. I sve, baš sve, a ima ih baš dosta, prepune su! I to toliko pune da su iz mnogih „pobegle“ flaše, kese, čaše, kore od banane koje leže na zemlji.
Ljudi koji su za vikend bili na Adi Huji su se potrudili da ne dobiju epitet stoke, da ne prljaju, ne budu bahati i aljkavi, ali nešto je ipak i do Gradske čistoće.
Njihovi kamioni redovno prazne ulične kontejnere, ali parkovi i šetališa su ipak nešto drugo.
Ne, nema logike da izađeš u prirodu i zaroniš u otpad, i ko god da je kriv – građani ili Gradska čistoća, ovom gradu je sve teže da opravda prva tri slova svog imena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare