Srbi poštuju mere samo kad im preti kazna

Od danas ponovo rade vrtići. Zatvaraju se privremene kovid bolnice. Otvaraju se šalteri MUP-a na kojima građani mogu podneti zahteve za izdavanje ličnih dokumenata i obaviti druge poslove. Počinju da rade i Agencija za privredne registre,  sudovi... I što je najbitnije, niko nas više ne tera da sedimo u kući 24 sata. A to znači da je još važnije da sami preuzmemo odgovornost i potrudimo se da ispoštujemo mere zaštite od koronavirusa. Međutim..."Poslednja dva dana su pokazala da se dobar deo stanovništva ne ponaša odgovorno i ne poštuje predviđene mere. Previše smo se opustili, u narednih sedam do 10 dana ćemo videti rezultat", rekao je ovim povodom epidemiolog Branislav Tiodorović.I zaista, ako i dalje svakodnevno dobijamo informacije i o novim slučajevima zaraze i o preminulima, ako nam mesecima ponavljaju osnovne mere zaštite, ako od toga zavisi i naše i zdravlje ljudi oko nas, nameće se pitanje: Zašto Srbi ne poštuju mere, osim kad postoji pretnja kaznom?"To su utisci i interpretacije, trebalo bi da se sprovede istraživanje da bi se videlo da li je to zaista tako", napominje dr Slavica Nikolić Lalić, psihijatar. Ipak, kaže da i inače nametnute mere izazivaju otpor."Kad imate mere koje morate da poštujete, a nije vam jasno zašto, imate otpor prema tome. Prevencija traži edukaciju.  Kao s dijetom na primer, ako ne znate šta zdrava ishrana čini vašem telu, čim postignete željeni rezultat, sve ćete zaboraviti. Neko mora da vam objasni zašto je nešto dobro za vas i to na način koji je vama prijemčiv, tako da možete da razumete i to sprovedete jer želite. Takođe, ako želite da naterate nekog da poštuje mere, važan je lični primer, uvek je dobro pokazati postupak kako se došlo do nečega i zašto je to važno", objašnjava Slavica Nikolić Lalić.

U sličnom pravcu ide i objašnjenje njene koleginica dr Tijane Mirjanić."Mislim da je za uvođenje svake nove navike potrebno vreme i dovoljno duga primena, uz adekvatnu motivaciju, potkrepljenje, validaciju napora, vođenje i nadzor u njenom sprovođenju. Motivacija manipulacijom ili strahom je obično na početku efikasna, ali na duge staze takva motivacija gubi svoju efikasnost u izgrađivanju navike zaštite sebe i drugih", objašnjava nam dr Tijana Mirjanić, psihijatar."Kada je osoba izložena oprečnim naučnim informacijama, neadekvatnom načinu komunikacije, dezinformacijama, teorijama zavere, a nije medicinski obrazovana, teško da može da sagleda realnu sliku i potencijalnu opasnost, posebno onda kada postoji deklarativan zahtev za poštovanjem pravila distanciranja i zaštite uz istovremenu nedovoljnu kontrolu i nadzor nad sprovođenjem istih. Osoba gubi poverenje u takav sistem, informacije i preporuke koje od njega dobija", kaže dr Mirjanić.

Period izolacije, policijski čas i strogo sankcionisano ponašanje, posebno je dovelo ljude do "pucanja" i spremnosti da rizikuju."Zahtevan period vanrednog stanja i izolacije i pridržavanja mera je iscrpeo kapacitete ljudi, koji su prethodno već decenijama iscrpljivani ratovima, inflacijom, krizama morala i vrednosti. Iscrpljeni se prepuštaju i ne razmišljaju o posledicama svog ponašanja po sebe ili druge. Nakon prestanka vanrednog stanja javlja se dodatan stres i strah proistekao kao posledica nesankcionisanja ili zakasnelog sankcionisanja agresije određenih pojedinaca ili grupa, te nepoverenje u sistem raste, kao i odbacivanja informacija koje su validne i korisne", navodi dr Mirjanić, koja nam skreće pažnju na još nekoliko mogućih razloga."Većina mehanizama odbrane koje ljudi koriste u situaciji kada se i dalje savetuje pridržavanje mera (socijalne distance, nošenje zaštitnih maski i rukavica), idu od onih primitivnih (negacija ili poricanje realnosti, disocijacija ili izolacija). Nepridržavanje mera u svojoj osnovi može imati i pasivnu agresiju, pomeranje ljutnje ili inat, a često se pribegava racionalizaciji ili 'intelektualizaciji'. Kontrafobično ponašanje je takođe često prisutno", ističe Tijana Mirjanić i zaključuje da "kada ljudi nauče da se pobrinu za sebe i nauče kako da sebe osnaže na zdrav način, biće u stanju da čuvaju i druge od sebe".Zasad, možda ponovo treba podsetiti da je koronavirus i dalje među nama. Širi se kapljično - kad se neko nakašlje, kine ili glasno govori. Zato je važna distanca od dva metra. U zatvorenim prostorijama se duže zadržava u vazduhu, pa se preporučuje nošenje maske. Napolju nije neophodna. Pranje ruku i dalje ostaje glavna mera prevencije, a rukovanje, zagrljaje, poljupce s ljudima koje susrećemo, treba odložiti za neka bolja vremena.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram