"Planiranje unapred i pouzdan priliv prihoda su od presudnog značaja."
Od pandemije korone širom sveta je sve više digitalnih nomada, tj. onih koji putuju širom planete i rade na daljinu sa bilo kog mesta koje ima internet. Jedan od njih je Stiv Cencerenski, pisac, video-producent, fotograf, Amerikanac koji živi u Zagebu.
„Svoje putovanje kao digitalni nomad započeo sam 2019. Trenutno sam frilenser i video-producent i živim u Hrvatskoj. Pošto sam poslednjih nekoliko godina putovao i radio u inostranstvu, naučio sam – posebno kroz svoje greške – kako da taj proces bude bez stresa“, kaže Stiv za CNBC.
On deli savete za sve one koji razmišljaju da svoj radni vek nastave u inostranstvu, uz reči da bi voleo da je sve to znao pre nego što je otišao iz SAD.
„Ako vodite sopstveni posao ili ste frilenser poput mene, planiranje unapred i pouzdan priliv prihoda su od presudnog značaja. U suprotnom, moguće je da se suočite sa stresom jer vam ponestaje novca za osnovne troškove. Da mogu da se vratim unazad, ne bih gubio toliko vremena tražeći veće jednokratne ugovore. Umesto toga, fokusirao bih se na dugoročne dogovore sa klijentima koji bi me, iako su možda platili manje po projektu, angažovali za stalni rad. Stalni prihod stvara stabilnost i smanjuje stres“, kaže Stiv.
On napominje da je platforma Upwork za njega bila ključna, a i dalje je koristi da pronađe klijente na koje može da se osloni za stalan priliv prihoda.
„Kada sam prvi put započeo svoje putovanje kao digitalni nomad, napravio sam grešku što nisam imao finansijski plan. Godinama sam radio na kruzerima, tako da su mnogi troškovi za osnovne potrebe (tj. stanovanje i hrana) već bili pokriveni. Nikad mi nije palo na pamet da pratim svoje troškove. Iako sam imao dovoljno novca na računu, pametno je unapred planirati budžet i istražiti troškove života na različitim mestima. Na primer, trenutno zarađujem 4.500 dolara mesečno. Srećom, to je dovoljno za udoban život u Hrvatskoj, gde u proseku trošim 1.700 dolara mesečno. Ali bilo bi drugačije da živim na Bermudima, gde je sve mnogo skuplje.“
Zato, kako kaže Stiv, kad rešite gde biste da idete, isplanirajte svoj budžet u odnosu na tamošnje životne troškove. I ne zaboravite da uzmete u obzir i dugoročne ciljeve štednje, kao što su penzija ili otplata kredita.
„Ako napuštate svoje rodno mesto na obali okeana da biste bili digitalni nomad u nekom velikom gradu, nećete moći da nastavite sa svojom rutinom, na primer, s jutarnjom šetnjom plažom. Ali ponešto od navika možete da ponesete sa sobom gde god da odete. Nisam razmišljao o tome kada sam prvi put stigao u Hrvatsku, tako da su mi dani ponekad bili potpuno neorganizovani. Da sam se unapred spremio na to, bilo bi mi lakše. Sada je moj jutarnji ritual kuvanje kafe i čitanje – trenuci mira u kojima se psihički spremam za dan. Takođe vodim kalendar, izdvajam radno vreme i odvajam vreme za redovno vežbanje. Utvrđena struktura održava me zdravim, povećava moju produktivnost i daje mi vremena da se odmorim, a uz to stižem i da istražujem grad.“
Iako je moguće naći povoljan smeštaj na Airbnb-u, ima i drugih načina za to, kaže Stiv.
„U Hrvatskoj digitalni nomadi mogu koristiti internet stranice kao što su DNAStay, Trawerk i GoingRemotely. Postoje i lokalne baze podataka koje imaju stotine oglasa, poput Njuškala, gde sam našao svoj sadašnji stan u Zagrebu.“
Stiv savetuje i da pogledate Fejsbuk grupe za digitalne nomade jer tu ima dosta korisnih saveta oko traženja smeštaja.
Pročitajte još:
„Usamljenost je prava briga za mnoge kada prvi put stignu u novo mesto. Ali putovati sam ne mora da znači uvek biti sam. U stvari, jedna od stvari koje najviše volim kod toga što sam digitalni nomad jeste upoznavanje toliko različitih ljudi iz različitih delova sveta“, kaže Stiv i izdvaja nekoliko izvora uz koje ćete lakše upoznati nove ljude i steći prijatelje:
Fejsbuk grupe za određeni grad (grupa „Expats in Zagreb)
Co-working ili co-living prostori
Sajtovi kao što su Nomad List ili Meetup
Boravak u hostelima
Programi kao što je Remote Year omogućavaju vam da istražite destinacije sa drugim digitalnim nomadima
„U ranim fazama planiranja putovanja bespotrebno sam se stresirao jer sam razmišljao previše o svim mogućim najgorim scenarijima. Brinule su me mnoge stvari: da li će biti jezičkih barijera; kako ću komunicirati sa ljudima: šta ako budem teško sklapao prijateljstva; šta ako ima mnogo kriminala; šta ako me pokradu… Ali tokom čitavog mog iskustva kao digitalnog nomada, nijedan od najgorih scenarija koje sam očekivao se nije desio. Kada sam svoje strahove počeo da transformišem u prilike, ono nepoznato je bilo mnogo ugodnije za prihvatanje. Sa takvim načinom razmišljanja jezičke barijere postale su prilika za učenje, a upoznavanje ljudi je postalo zabavan izazov“, zaključuje Stiv.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar