0
Danas je poznato da se na severu Saudijske Arabije može naći bezbroj takvih zgrada.
Ukoliko krenete u obilazak Arabijske pustinje, vrlo je verovatno da će te tokom tog putovanja naići na neki od – mustatila. Istraživači su do sada uspeli da identifikuju njih preko 1.600 na ovom prostoru, čija dužina je varirala ali često dostizala i do 600 m.
Ono što je specifično jeste da se sve strukture datuju u 5. milenijum p.n.e.. Stoga se svrstavaju u red najstarijih monumentalnih građevina, poput Stounhendža ili Keopsove piramide.
Iako još uvek nije tačno utvrđena njihova prava namena – zbog koje su neolitski graditelji podizali ove kamene spomenike – međunarodni istraživački tim sada istražuje drevne mustatile u blizini saudijske oaze Al-Ula u potrazi za odgovorima. Rezultat njihovog dosadašnje istraživanja: na lokalitetu postoje jasni pokazatelji koji sugerišu da su ovde nekada davno praktikovani složeni rituali i žrtvovanja, piše National Geographic.
Mustatile je prvi put sistematski ispitao 2017. godine arheolog Dejvid Кenedi. Tom prilikom je utvrdio da su ovi spomenici građeni od lokalnog kamenja poput peščara ili bazalta, i da spoljni zidovi čine neku vrstu dvorišta. Pošto su iz vazduha izgledale kao ogromne kapije on im je i nadenuo takav nadimak, da bi se narednih godina ustalilo ime mustatil, što u prevodu sa arapskog znači pravougaonik.
Danas je poznato da se na severu Saudijske Arabije može naći bezbroj takvih zgrada. Najmanje od njih su duge samo 20 metara, a najveće oko 600 metara. Istraživački tim je započeo iskopavanje strukture duge 140 m, tokom 2019. godine, unutar koje su pronašli bezbrojne ostatke životinja – uglavnom kosti lobanje goveda i rogove koza. Stoga su se fokusirali na ove ostatke i pokušali da dokažu mogućnost da su ove građevine korišćene – kao mesta žrtvovanja.
„Zbog izuzetnog stanja očuvanosti, ostaci pronađeni u ovom mustatilu daju prve naznake ritualnih aktivnosti koje su se odvijale u okviru ovih spomenika“, navodi se u studiji.
„Čini se da su goveda, koze i gazele dovedene na lokaciju, verovatno tu zaklane, a zatim nuđene onome što je verovatno predstavljalo kamenu predstavu nama nepoznatog božanstva“, kaže arheolog Melisa Кenedi sa Univerziteta Zapadne Australije i glavni autor studije. Na složenost ove ritualne prakse ukazuje i činjenica da su neke od građevina bile izuzetno visoke. Pored toga, Кenedi naglašava široku upotrebu mustatila.
Pročitajte još:
„Ovo sugeriše da je veći deo severne Arabije oblikovan sličnim kultnim verovanjem i ritualnim strukturama“, dodaje ona. Pretpostavka je da su se zbog toga ritualne ceremonije proširile na čitavu oblast kroz hodočasničke aktivnosti i pokretljivost graditelja. Dok životinjski ostaci unutar strukture, sugerišu da je uzgoj stoke i drugih životinja bio uobičajen u severnoj Arabiji.
„Generalno, naše razumevanje neolita na Arapskom poluostrvu zahteva dalja ispitivanja“, rekla je Кenedi. Jer između složenih obreda žrtvovanja, široke mreže i uspostavljanja stočarstva, jasno je koliko su ljudi u to vreme već bili napredni.
Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu PLOS One.
***
BONUS VIDEO: Rimski put u Bosni
