Tajron iz Australije prešao je biciklom 3.500 kilometara za 45 dana
Stranci koji iz belog sveta dođu u ove krajeve obično vide ono to mi zapravo ne vidimo – jer smo se navikli. I zato je uvek zanimljivo saznati šta im to privuče pažnju, šta ih prijatno iznenadi, a šta možda razočara.
Jedan od njih je Tajron Koker iz Australije koji je izveo nešto zaista nesvakidašnje. On je krajem ovog leta za 45 dana prešao neverovatnih 3.500 kilometara – na biciklu. Tajron za Novu priča šta mu je na tom putu bilo najteže, kako se snalazio, kako je nalazio smeštaj, kao i koliko je novca potrošio.
Za početak kaže da je putovanje počeo u Novom Sadu, nastavio ga preko Pečuja u Mađarskoj, Osijeka u Hvatskoj, Brčkog u Bosni i Hercegovini, pa onda preko Srbije dalje do Bugarske i Rumunije i Crnog Mora, sve do Soluna i Leptokarije u Grčkoj Grčke i nazad do Srbije preko Severne Makedonije.
„Dnevno sam prelazio od 20 do 150 kilometara. Pritom, za tih 45 dana samo jedan dan je padala kiša, kad sam bio u Hvatskoj. Ali zato sam u Rumuniji i Bugarskoj naišao na divlje pse lutalice. Dosta su me jurili, pa je dobro što sam sa sobom imao biber sprej. Uvek je dobro nositi ga sa sobom, to sam odlično shvatio“, priča Tajron za Novu.
On izdvaja i par situacija koje su ga prilično iznenadile na ovom dugom putu.
„Kad sam ušao u Grčku, posmislio sam da ulazim u grad duhova. Sve radnje su bile zatvorene, na ulici nije bilo žive duše. Tek kasnije sam sazanao da oni tamo odmaraju od 14 do 17 sati i da se tek posle toga život vraća u normalu.“
Priča i kako je usput sreo mnogo finih ljudi koji su mu dosta pomogli, ali da su mu najprijatniji bili u južnoj Bugarskoj, istočnoj Grčkoj i Srbiji.
„Uživao sam u vožnji kroz mala sela. Inače više volim da vozim većim putevima, ali nema ničeg lepšeg od vožnje kroz netaknutu prirodu bez gužve. U Grčkoj su putevi ubedljivo najbolji za bicikl.“
Izdvaja i ono što mu je najviše privuklo pažnju.
„Od prirodnih lepota najviše me je oduševila reka Arda na grčko-turskoj granici kod sela Kastanies. U njoj sam plivao satima sasvim sam, nikog nigde okolo nije bilo. Oduševila me je i južna Srbija, ali u Srbiji ima mnogo divljih deponija. Đubre možete da vidite usput prilično često i to mnogo kvari utisak o zemlji, posebno jer je priroda tako lepa. Ali ako je za utehu, đubreta mnogo ima i po Bugarskoj….“, kaže Tajron.
Pročitajte još:
Kaže i da je na svom putešestviju doživeo i neke neprijatnosti.
„Video sam kakvh sve hotela ima, pritom noge su mi se raspale od vožnje, a onda se raspao i bicikl – doslovno. U Severnoj Makedoniji sam potcenio jedan uspon, guma mi se pocepala, a onda se i lanac zapetljao. Trebalo mi je sat vremena da se vratim na put, a nestalo mi je vode, bilo je jako vruće i bio sam sasvim iscrpljen. Kad sam stigao u grad Negotino, seo sam na večeru i pivo – nikad nije imalo bolji ukus.“
Tajron priča i svoja iskustva sa srpske granice.
„Na granici između Severne Makedonije i Srbije je bila ogromna gužva, kilometrima duga. Ja sam prošao bajsom sve do prelaza. Bilo mi je malo krivo zbog ljudi koji su čekali u kolima, ali stvarno nisam mogao da stojim u mestu na vrućini ko zna koliko kad već mogu sve da ih zaobiđem.“
A kako je nalazio smeštaj?
„Planirao sam dan unapred gde ću sutradan ići i onda bih bukirao hotel ili privatni smeštaj. To je važilo za gradove, a za manja mesta smeštaj sam lako nalazio na licu mesta kad uđem u selo.“
Otkriva i koliko je sveukupno potrošio novca.
„Otprilike između 3.000 i 4.000 evra. Najskuplje me je izašao smeštaj od svega. Ipak, ponovio sve opet i već planiram sledeće putovanje. Krenuću baš iz Srbije, i to ka Holandiji, isto na bajsu. Samo što ću ovog puta poneti – šator za spavanje.“
BONUS VIDEO: Danilo Mašojević u Dubrovniku: Od Igre prestola do sendviča od 18 evra
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare