Zen budistički monah, pesnik i mirovni aktivista Tič Nat Han, umro je u 95. godini okružen svojim sledbenicima u hramu gde je započeo njegov duhovni put. Nat Han se često se naziva „ocem svesnosti“, a njegove reči možda će vam pomoći da osvestite svoje mesto u svetu u kojem živite.
U nizu radova i javnih nastupa tokom decenija, Tič Nat Han je govorio o potrebi da „hodamo kao da svojim stopalima ljubimo zemlju“. Kroz svoja učenja i bogat književni rad, ostavio je nasleđe za nadolazeće generacije.
Izdvajamo nekoliko mudrosti ovog mirovnog aktiviste za skladan i spiritualan život u skladu sa prirodom.
„Kada te druga osoba tera da patiš, to je zato što ona pati duboko u sebi, i njena patnja se preliva. Ne treba joj kazna -potrebna joj je pomoć. To je poruka koju vam šalje.“
„Ponekad je vaša radost izvor vašeg osmeha, ali ponekad vaš osmeh može biti izvor vaše radosti.“
„Biti lep znači biti svoj. Ne morate da budete prihvaćeni od strane drugih. Morate prihvatiti sebe.“
„Ljudi obično smatraju da je hodanje po vodi ili u vazduhu čudo. Ali mislim da je pravo čudo ne hodati ni po vodi ni u vazduhu, već hodati po zemlji. Svakog dana smo uključeni u čudo koje i ne prepoznajemo: plavo nebo, beli oblaci, zeleno lišće, crne, radoznale oči deteta – naša dva oka. Sve je čudo.“
„Nada je važna jer može učiniti sadašnji trenutak lakšim za podnošenje. Ako verujemo da će sutra biti bolje, danas možemo da podnesemo teškoće.“
„Jedući meso delimo odgovornost za klimatske promene, uništavanje naših šuma i trovanje našeg vazduha i vode. Ako postanete vegetarijanac učiniće razliku u zdravlju naše planete.“
„Iskorenite nasilje u svom životu i naučite da živite saosećajno i pažljivo. Tražite mir. Kada imate mir u sebi, pravi mir sa drugima je moguć.“
„Neki ljudi žive, a kao da su već mrtvi. Oko nas se kreću ljudi koji su obuzeti prošlošću, uplašeni svojom budućnošću i zaglavljeni u svom besu i ljubomori. Oni nisu živi, oni su samo hodajući leševi.“
„U modernom društvu većina nas ne želi da bude u kontaktu sa samim sobom, želimo da budemo u kontaktu sa drugim stvarima kao što su religija, sport, politika, knjiga – želimo da zaboravimo sebe. Kad god imamo slobodnog vremena, želimo da pozovemo nešto drugo da uđe u nas, otvarajući se televiziji i govoreći televiziji da dođe i kolonizuje nas.“
„Ako smo mirni, ako smo srećni, možemo da se osmehujemo i cvetamo kao cvet i svi u našoj porodici, celo naše društvo će imati koristi od našeg mira.“
Bonus video: Najinteligentniji ljudi sveta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar