Novo istraživanje pokazalo kako testenina zaista utiče na zdravlje

Jedna od najčešćih početnih odluka pri kretanju na dijetu je odustajanje od ugljenih hidrata. Ali treba li zaista da sebi uskraćujemo uživanje u testenini kako bismo poboljšali svoju ishranu? Nova istraživanja otkrivaju da je testenina bolja za vaše zdravlje nego što mislite.Testeninu ne čine samo ugljeni hidrati – dobre vesti prenosi ScienceAlert.Jedna šoljica (oko 145 grama) kuvane testenine ima oko 38 grama ugljenih hidrata, 7,7 grama belančevina i 0,6 grama masti, prenosi N1info.rs. Osim toga, tu je sva voda koja se apsorbuje tokom kuvanja, kao i puno vitamina i minerala.Verovatno znate da postoje preporuke o tome koliko energije, odnosno kalorija, treba da unesemo dnevno. Ove se preporuke temelje na vašoj visini i kilaži, polu i fizičkoj aktivnosti.Ali možda ne shvatate da postoje i preporuke o profilu makronutrijenata, odnosno vrsta hrane, koje vas opskrbljuju ovom energijom. I masti i ugljeni hidrati su makronutrijenti, baš kao i belančevine. Oni se razgrađuju u telu kako bi proizveli energiju za naše telo.Cilj u našoj dnevnoj ishrani bio bi da osiguramo da dobijemo dovoljno, ali ne previše, svake makronaredbe. Konzumacija previše ili premalo bilo koje vrste hrane može imati posledice po zdravlje.Precizniji podaci pokazuju da bi trebali da dobijemo 45-65 odsto energije iz ugljenih hidrata, 10-30 odsto iz belančevina i 20-35 odsto iz masti.Odnos ugljenih hidrata i proteina u testenini je 38 grama prema 7,7 grama, što je približno odnosu 5:1, a to je unutar prihvatljivog raspona distribucije makronutrijenata. Sve ovo znači da testenina zapravo ima dovoljno proteina u poređenju s ugljenim hidratima. Ovoliko belančevina iz testenine možemo dobiti zahvaljujući velikom udelu jaja i pšenice.Ako ste zabrinuti zbog nivoa kalorija i gojenja, sistematski pregled 10 različitih studija pokazao je da je testenina bolja za nivo glukoze u krvi nakon obroka od hleba ili krompira.Umesto da prestanete da jedete špagete, razmislite o smanjenju veličine porcija ili prelasku na testeninu od integralnih žitarica, koja ima veći sadržaj vlakana, što ima koristi za zdravlje creva i može da vam pomogne da se duže osećate sitim.Bezglutenska testenina ima nešto manje proteina od pšenične testenine. Dakle, uprkos tome što je zdravija za osobe s intolerancijom na gluten, za većinu nas nema nikakvih zdravstvenih koristi od prelaska na testeninu bez glutena.Vesti o vrednostima testenine postaju još bolje kada je jedemo hladnu. Kada se testenina skuva i ohladi, deo ugljenih hidrata pretvara se u otporni skrob. Ovaj skrob je dobio ime po tome što je otporan na probavu, pa daje manje energije i bolji je za nivo šećera u krvi. Dakle, vaši ostaci testenine, čak i ako ih podgrejete, manje su kalorični nego prethodnog dana.BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec: Režim ishrane - "doživeti stotu"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=drkatarinabajecreimishranedoivetistotu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3690649"]