Jedno do omiljenih jela.
Nakon što se viljamovka našla na prvom mestu najboljih alkoholnih pića na svetu, a pasulj dobio visoko 20. mesto najboljih čorbi sveta, sada je i Karađorđeva dobila svojih pet minuta slave.
Naime, popularni sajt za hranu i piće Taste atlas, sastavio je listu 10 najboljih kotleta na svetu i čuvena Karađorđeva šnicla se našla na desetom mestu.
„Pasulj i Karađorđeva kidaju, bravo“, „Najjača stvar iz srpske kuhinje. To i gurmanska pljeskavica“, „Hvala Mići Stojanoviću što je izmislio“, samo su neki od komentara sa Redita.
Legenda o čuvenoj Karađorđevoj šnicli manje-više je poznata, iako još ima onih koji ne znaju da taj specijalitet nije „staro srpsko jelo“. Napravio ga je upravo majstor Mića 1956. godine a svojevremeno je i za naš portal ispričao anegdotu o nastanku Karađorđeve.
„Došla mi je spikerka Radio Beograda, ja to nisam tad znao, ali ispostavilo se posle da je to bila Tamara Broz, Titova snaja. Ona je tražila ‘kijevski kotlet’. Ja nisam imao puter, a nisam imao ni pileće meso, ali kažem: ’Može’. I odlučim da umesto putera stavim kajmak, umesto piletine teletinu. Napravim ja to i dam joj da proba, ona se oduševila, kaže: ‘Mnogo bolje nego kijevski’. E sad, prva kulinarska izložba posle rata bila je u Moskvi, a druga u kafani Sunce, kod Doma omladine. I svako ko je izlagao morao je da da dva recepta. Stari kuvari su davali stara imena, a ja sam predstavio Karađorđevu šniclu i Gružansku krompir čorbu, to sam hteo da spomenem svoje mesto. I posle, kad sam išao po svetu, kad god treba da se da neko naše jelo, ja sam davao i Karađorđevu. Želeo sam da se to proširi.“
Pročitajte više:
Posle je želeo da se to i zaštiti. Ne da bi nekom zabranio da pravi Karađorđevu ili da bi dobio dinar od autorskog prava, ističe. Receptura mu je bitna. Nije mu, kaže, pravo što kuvari danas, kad spremaju Karađorđevu, hoće da improvizuju i u nju ubace i kiseli krastavac, šunku…
Pročitajte više:
„To nije korektno, jer strane specijalitete prave po originalnim receptima. A po originalnom receptu u Karađorđevu ide samo kajmak. Kajmak se pravio samo u Šumadiji i Hercegovini. Karađorđe je rođen u Šumadiji, zato je ‘Karađorđeva’. A servira se tako da šnicla predstavlja vojnika, onaj majonez što se preliva, predstavlja lentu, a parče limuna – to je Karađorđeva zvezda“, objašnjava Stojanović.
***
Bonus video: Domaćinske Priče Temerinska šnicla – 20.04.2022.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar