0
Gledam ovih dana fotke tih hrabrih, jakih žena koje su izašle na ulice zbog zabrane abortusa u Poljskoj, zahvalna što ne ćute, što se bore za prava svih žena sveta, jer, je li, nije nam Poljska tako daleko, komentarisao je neko. A onda pročitam neke od komentara koji prate vest o protestima i dođe mi da zaplačem kad shvatim da su ih ostavile - žene.
Aleksandra Duende je nedavno na društvenim mrežama otkrila da je sa 19 godina imala abortus i poručila da nijedna žena ne bi trebalo da prolazi sama kroz to. U komentarima ju je jedna žena bez profilne slike nazvala „profuknjačom“. Jedna starija gospođa joj je objasnila da treba da misli „o sebi i naciji“ i poručila da treba „abortus obavezno zabraniti“. Mlada mama koja na fotografiji drži bebu u prvom planu optužila ju je za „nemarnost i glupost“, jer je „dozvolila da dođe do trudnoće, a sad uzima sebi za pravo da prekine tuđi život“. Plavokosa teta iz jedne komšijske zemlje, koja se predstavila kao medicinska sestra, prognozirala joj je da neće još dugo živeti… Više nisam htela ni da čitam.
Ok, nisu to bili jedini komentari, ali toliko je poražavajuća činjenica da ti najotrovniji dolaze upravo od žena, koje bi valjda trebalo više da saosećaju i bolje da razumeju ovu temu i sva suočenja, strahove, rizike, pitanja koja ona nosi. I primetila sam da nije to samo u vezi s abortusom, već će na bilo koju vest koja se makar samo dotiče ženskih prava upravo neka žena „baciti prvi kamen“.
Pročitajte još:
Ako je priča o ženi koja uživa u tome što je majka – prvo će se javiti neka dušebrižnica da je proceni kao „sponzorušu“ i „paćenicu koja misli da je majčinstvo jedini uspeh u životu, a da ne pričamo o tome što vređa sve žene koje ne mogu da zatrudne“. Ako neka nema decu, bilo da ih ne želi ili ne može da ih ima – armija brižnih majki naći će se prozvanim da podeli svoje iskustvo, pa ona nek razmišlja o tome što propušta.
Neka plus sajz manekenka želi da poruči da je ok ako ti telo nije savršeno? Uvek će se naći neka mršavica da poklopi „debelu“ i objasni joj neke stvari. Pohvaliće se uspehom u karijeri? „Jadnica, samo joj je posao bitan“. Deklariše se kao feministkinja i tvrdi da se bori za jednaka prava muškaraca i žena? Uh… Odmah je „lezbača“, „nedoj***na“, „nema pojma šta priča“, mučno mi kad pomislim kakve sam sve reakcije hvatala na tu temu i kojim su imenima žene nazivale takve žene.
Pročitajte još:
Nije logično, nema smisla, ali deluje kao da je „žena ženi vuk“. Svako normalan bi se zapitao zar ne bi trebalo žene da budu jedna drugoj podrška kad je u pitanju borba za dostojanstven život u svetu kojim, da se ne lažemo, vladaju muškarci? I ako već ne mogu toj borbi same da doprinesu, zašto bi je minirale? Što je najstrašnije, možda takvi komentari i, jednostavno, potreba da se s toliko besa i ogorčenosti izreknu, najbolje govore o situaciji u našoj sredini kad su ženska prava i slobode u pitanju.
Jer može žena da bude superuspešna u svemu, snažna i srećna – ona koja to nije prva će joj naći manu i uprti prstom u problem. Ma, samo ako je malo slobodnija, u trenutku će joj presuditi one koje nisu, ubeđene da je njihov život njihov izbor i jedini ispravan način. A ako se slučajno usudi da vikne nešto tipa „Moje telo, moja stvar“, objasniće joj, šta, da nije baš tako? Eto, toliko je tužno. A žena ženi u tom slučaju nije vuk, pre je ovca koja u stadu prihvata svoju sudbinu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
