Oči u oči s "nevidljivom" decom iz Svratišta

"Svratište" - ispisano je šarenim slovima pored jednog novobeogradskog ulaza. Uokvireno otiscima dečijih šaka, uočljivo taman toliko da oni koji ga traže znaju da su na pravom mestu. Vrata su otvorena. Razumeli smo da su uvek otvorena, čak i vikendom, čak i praznicima.

U trenutku kad mi dolazimo, dve devojčice izlaze sa novogodišnjim paketićima, udubljene u razgovor. Sigurno bi u nekom drugom kontekstu delovale suviše male da idu bilo gde bez roditelja, ali u ovom, imaju izraz odraslih osoba dok u gumenim roze čizmicama samouvereno koračaju po još neutabanom snegu.Nekoliko velikih kesa stoje na gomili u ulazu, vire džemperi, jakne, farmerke. Teško da bi stale pod malu novogodišnju jelku smeštenu u uglu. Ne stižemo da se osvrnemo, pozdravlja nas dečak moderne frizure i preozbiljnog pogleda za svojih 12, 13 godina."Dobar dan, sad ću da pozovem nastavnicu", izgovara i kao da se još malo uspravlja u svojoj velikoj, maskirnoj jakni. Iako nosi masku, ne izgleda kao da se često smeje.

"To je Miki, moja desna ruka. Miki nam dolazi čak s Čukaričke padine i mnogo pomaže ovde", upoznaje nas "nastavnica" Ivana Popović. Ona je zapravo socijalna radnica i već više od 10 godina deo tima koji brine da deca iz najsiromašnijih porodica Beograda imaju obezbeđen dnevni boravak u toplom, obroke, mogućnost da se okupaju, ali i podršku u učenju, vaspitanju, kreativnom izražavanju, bavljenju temama koje ih interesuju...

Priznaje da nikad nije bilo toliko dece u Svratištu kao ove zime. Na dan kad se Srbija zabelela, dve lokacije beogradskog Svratišta za decu okupile su čak više od 100 mališana.

"Mislim da je tome naročito doprinela korona i problemi koje oni imaju s tim, ne u smislu bolesti, na sreću nismo imali te slučajeve. Ali ekonomija je loša, cene sekundarnih sirovina koje oni prodaju da bi mogli da žive i prehranjuju porodice su pale i automatski je potreba za Svratištem mnogo veća", objašnjava Ivana.Osvrće se na mere zaštite od kovida, koje, uz pojačanu brigu o higijeni i obavezne maske, ograničavaju broj dece koja smeju da istovremeno borave u prostorijama, tako da su neka prinuđena da čekaju "svoj red".

Više puta pominje da je za male korisnike Svratište kao druga kuća. U ovom slučaju to nije samo fraza - prizor koji hvatamo u ovo snežno podne nagoveštava čak da je za neke ovaj prostor zapravo "prva" kuća.Dok mi pričamo, Miki čuva svoju poziciju u hodniku, odatle ima na vidiku sve prostorije.

Opremljene uredno složenom, čistom odećom, dve malene Romkinje idu na kupanje, usput nam upućuju ponosni smešak. Sve znaju same. Starija drugarica ih je naučila čim su došle, tako to ide.S druge strane, tri devojčice različitih uzrasta raspremaju sto nakon ručka u trpezariji, disciplinovano nose metalne tanjiriće u kuhinju. "Ne moraš da pereš, ja ću", čuje se glas.

U dnevnoj sobi žamor. Grupica gleda smešne klipove na Jutjubu i glasno se kikoće.

Ništa to ne smeta devojčici udubljenoj u bojanku. Boji oblake plavim flomasterom, s neverovatnim strpljenjem za svoj uzrast, ne prelazi nijednu liniju...

Baš te plave boje je i veliki pano na kojem su upisani rođendani mališana koji dolaze u Svratište. Nažalost, za neke od njih to je jedini papir s tim podatkom.

"To su deca koja žive u ekstremnom siromaštvu u neformalnim, nehigijenskim naseljima uglavnom, deca koja su na neki način uključena ili izložena životu i radu na ulici. Mnogi među njima su pravno nevidljivi - nemaju apsolutno nijedan jedini papir, nemaju izvod iz matične knjige rođenih gde im stoji ime, ili često imaju samo ime, a nemaju dodeljen matični broj, pa je to komplikacija, neki nemaju prebivalište", priča nam Ivana.

Centar za integraciju mladih im u saradnji s institucijama pomaže da stanu na noge, da završe školu, da dobiju priliku za normalan život, a donacije građana su neophodne kako bi Svratište na dnevnom nivou funkcionisalo."Što se tiče garderobe, nema potrebe za potvrdama s hemijskog čišćenja, potrebno je samo da budu čiste stvari, nosive, da su sezonske - sad imamo potrebe za jaknama, toplom odećom, obućom, dok su donji veš i čarapice su uvek potrebni. Osim toga, sve što je potrebno jednom domaćinstvu, treba i nama: sredstva za ličnu higijenu, sredstva za održavanje higijene prostora i hrana - grickalice, slatkiši ili konzervirana hrana, suhomesnato vakuumirano i slično što možemo da koristimo za obroke. Jer često dođe naročito u ovom periodu veliki broj dece, a jako malo obroka. I onda se desi da jedan dan u nedelji nemamo uopšte obroke i tada nam ta vrste pomoći mnogo znači".

Prostorije Svratišta za decu Beograd na teritoriji opštine Zvezdara su u Krfskoj 7a, a na teritoriji opštine Novi Beograd u Bulevaru Arsenija Čarnojevića 145. Vrata su otvorena svakog dana u nedelji, deca su tamo od 8 ujutru do 20 uveče, a donacije građana preuzimaju se od 10 do 18 svakog dana.https://www.youtube.com/watch?v=wXja60fZPXw&ab_channel=NOVAS***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram